Iz privilegovane pozicije u kojoj nam je gotovo svaka knjiga dostupna ‘na klik’, od književnosti sve češće očekujemo da nam pruži razonodu i zabavu. No, da li je to stvarno njena osnovna funkcija?

Nije slučajno što reklame nazivamo reklamnim porukama. Ta sintagma sugeriše da reklama treba nešto da nam saopšti. Na koji način ona ispunjava tu svoju (osnovnu) funkciju?

Pesma mora da privuče pažnju publike, a da se ne utopi u pozadinu i, što je najvažnije, sinhronizovani sadržaji moraju da se dopunjuju.

Danas, kada se navršava tačno 99 godina od njegovog rođenja u Nišu, 29. novembra 1922. godine, slobodno možemo reći da je Duško Radović više od pisca – on je kulturni fenomen.

Proglašavamo ih svetim, kontroverznim, antologijskim, ezoteričnim... Smatramo ih prenosiocima znanja, najdubljih osećanja, vizija, tajnih spoznaja, ideoloških stavova...

U osnovi mnogih vidova umetničkog izražavanja – pre svega pozorišnog i filmskog, ali često i muzičkog – krije se pisano autorsko delo.

Nastavljamo seriju tekstova posvećenu licenciranju i sinhronizaciji muzike

Pored stručnih krugova, i šira javnost je donekle upoznata sa postojanjem organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava u sferi muzike. Manje je, međutim, poznato da kod nas postoji i organizacija za ostvarivanje reprografskih prava.

Svaka upotreba muzike zaštićene autorskim pravima, bilo da govorimo o reprodukciji, distribuciji, javnim nastupima ili sinhronizaciji, ima veze sa licenciranjem.