Koliko vredi neko autorsko i/ili umetničko delo? U duhovnom, materijalnom moralnom smislu? Koji su kriterijumi njegovog vrednovanja? Da li postoje ’standardi’ u tom pogledu ili je vrednost autorskog dela potpuno proizvoljna stvar?

U poslednje vreme je dosta čest i, rekli bismo, popularan izraz ‘kreativne industrije’. I mi smo ga nekoliko puta pomenuli u tekstovima na našem blogu, posebno iz perspektive uticaja koji ova nova industrijska grana ima na privredu naše zemlje, pa i šire Evropske unije i globalno.

Zahvaljujući globalizacijskim trendovima i prepoznavanju potrebe da uhvatimo i očuvamo korak sa svetom, kod nas se desio značajan zaokret u načinu tretiranja teme autorskog prava. Ta promena perspektive je živ proces koji se neprestano odvija i pred nas gotovo svakodnevno postavlja nove izazove.

Muzički sektor se među prvima našao na udaru globalne krize izazvane pandemijom virusa Covid19. Kako ovaj sektor u najvećem broju čine mikro i mali preduzetnici, samozaposleni pojedinci i freelanceri, muzička industrija se ujedinila oko plana koji poziva na brz i snažan odgovor na ovu krizu, kako bi se muzičkom i drugim kulturnim sektorima pomoglo da prežive ovu oluju.

Kada je u pitanju zaštita autorskih prava u sferi pisane reči, u Srbiji smo već neko vreme svedoci smene (ili, možda bolje reći, rušenja) jedne paradigme koja je dugo određivala sudbinu naših pisaca.

Završena konferencija „Digitalizacija i intelektualna svojina: kraj ili novi početak?“ Kroz tri panel-diskusije, više od stotinu učesnika konferencije „Digitalizacija i intelektualna svojina: kraj ili novi početak?“ razgovaralo je o važnosti njene zaštite, kao i načinima na koje je to moguće učiniti u današnje vreme.