Kada se pomenu autori i njihova prava, verovatno odmah pomislite na ’dežurne krivce’ – kompozitore, slikare, pisce... Ipak, ova prava utiču na mnogo širu kategoriju stvaralaca. U ovonedeljnom postu se bavimo jednom od njih – književni prevodilac.

U oktobru 2017. godine, nezavisna medijska mreza Antidot objavila je opsezno istrazivanje o Javnom servisu, sa posebnim osvrtom na oblast autorskih prava i intelektualne svojine. U nastavku prenosimo izvode iz pomenutog istrazivanja.

Kome pripada Duško Radović? Reći ćete: Zar nije očigledno već iz samog naslova? Iz činjenice da ga zovemo po nadimku, iz milošte, a ne punim imenom? Po tome što nam je milo oko srca kad nas neko podseti na njega?

U proceduri pristupnih pregovora sa Evropskom unijom 20. juna 2017. godine je, između ostalih, otvoreno i Poglavlje 7, koje se odnosi na prava intelektualne svojine.

"Pisati sam počeo u samoodbrani. Branio sam se od svih koji su me ugrožavali zdravljem, snagom, lepotom, boljim uspehom u školi. Vadio sam se, dokazivao i sebi i drugima da sam samo drukčiji, a ne gori od njih." Duško Radović

Muzičari za MONDO komentarišu probleme na sceni sa autorskim pravima, "avione i kamione" o kojima slušamo svakog dana na estradi, i otkrivaju kako su lično bili pokradeni.

Kompleksna oblast autorskog i srodnih prava je slabo poznata našoj javnosti. Ipak, mnogi znaju da u toj oblasti, u sferi organizacija za kolektivnu zaštitu prava, postoji dosta zloupotreba.

Smatram da je, u pogledu autorskog prava, zakonodavstvo u Srbiji u ovom trenutku dovoljno dobro uređeno.

Kao autor bih, jednostavno, očekivao od Sokoja da štiti i naplaćuje moja prava.