Muzika zauzima važno mesto u prenošenju filmske ekspresije i svi ćemo se složiti da je film bez muzike teško zamisliti, naročito kada se desi da filmske teme dospeju na top liste i nastave svoj put dugo nakon prestanka emitovanja filmova.

Da li ste se nekada zapitali kako bi izgledali udžbenici – npr. za srpski jezik – kada se u njima ne bi koristila dela već etabliranih autora, poput Duška Radovića, Dragana Lukića, Ljubivoja Ršumovića i drugih? Šturo i tužno, složićete se.

Povreda autorskog prava se, očigledno, smatra drastičnim kršenjem obaveze svakog izdavača, pa i izdavača udžbenika. Moglo bi se reći i: naročito izdavača udžbenika.

Muzika će svaku reklamu odneti mnogo dalje, ali kada se ta reklama emituje u pauzama Super Bowl utakmice, nebo je granica.

Jos od prve filmske projekcije, u Parizu 28. decembra 1895. godine, kada su braća Limijer publici predstavila pokretne slike, jasna je neraskidiva veza muzike sa sedmom umetnošću.

U naprednim zemljama sveta, proces digitalizacije je već daleko odmakao. Tim procesom je odavno zahvaćeno i školstvo, kao jedna od najvažnijih sfera koje oblikuju izgled današnjeg i budućeg sveta. S druge strane spektra, nalaze se nerazvijene zemlje u kojima proces digitalizacije (gotovo da) nije ni počeo. Gde smo, u tom pogledu, mi?

U nekim od prethodnih tekstova na našem blogu govorili smo o višeznačnosti pojma kreativnih industrija. Pored svih pokušaja ustanovljavanja jasne definicije, ta industrijska grana u izvesnoj meri uspeva da izmakne striktnom određenju. Čini se da je jedan od razloga za to fluidnost samog pojma kreativnosti. U ovom tekstu ćemo se pozabaviti značenjem i značajem tog pojma.

Vrlo LAKO. Uprkos uvreženom mišljenju da je proces licenciranja dugotrajan i veoma komplikovan, naša iskustva govore drugačije.