Da li AI ugrožava ljudsko stvaralaštvo?

Naime, pre nekoliko nedelja pompezno je predstavljen GPT4 – najnovija, unapređena verzija ChatGPT-a, popularne AI alatke koja se sve više koristi. Nova verzija nam je pokazala brzinu sa kojom GPT4 uči i savladava nove veštine i, na neki način podelila savremeni svet na one koji bezrezervno podržavaju razvoj AI i one koji se plaše za budućnost koju bi veštačka inteligencija donela bez jasnih pravnih (pa i moralnih) pravila.

Preko 1.000 potpisnika – uključujući stotine lidera iz oblasti informacionih tehnologija, nauke i humanističkih studija – potpisalo je otvoreno pismo pozivajući sve kompanije, laboratorije i start up-ove koji se bave veštačkom inteligencijom širom sveta „da odmah pauziraju na najmanje 6 meseci razvoj AI sistema moćnijih od GPT-4“.

Dodaje se: „Ova pauza treba da bude javna i transparentna i da uključuje sve ključne aktere. Ako se takva pauza ne može brzo sprovesti, vlade pojedinačnih zemalja bi trebalo da se umešaju i uvedu moratorijum na dalji razvoj AI-a.”

Pismo je inicijativa Instituta Future of Life (Budućnost života), a potpisnici su, između ostalih Elon Musk (izvršni direktor SpaceX-a, Twitter-a i Tesle) i suosnivač Apple-a, Steve Wozniak. Osim njih, svoju podršku ovoj inicijativi dalo je već blizu 2000 naučnika, profesora, visokih menadžera u tech kompanijama.

Podrška Ilon Musk-a je posebno značajna, s obzirom da je bio suosnivač (i jedan od glavnih finansijera) OpenAI Incorporated, koji je pokrenuo GPT-4 14. marta.

OpenAI sa sedištem u San Francisku, koji je u januaru ove godine primio od Microsoft-a investicioni paket od 10 milijardi dolara, startovao je kao neprofitni entitet, ali je transformisan u profitnu kompaniju 2019. godine. (Musk se povukao 2018.)

Danas OpenAI naziva GPT-4 (poznatiji kao Chat GPT-4) „najnovijom prekretnicom u [našim] naporima u skaliranju dubokog učenja“. Hvali se da „iako je [GPT-4] manje sposoban od ljudi u mnogim scenarijima iz realnog sveta, [on] pokazuje ljudske performanse po različitim profesionalnim i akademskim merilima“.

U svom otvorenom pismu, nazvanom jednostavno „Pauzirajte džinovske eksperimente sa veštačkom inteligencijom“, Musk i drugi potpisnici pišu: „AI sistemi sa inteligencijom koja se takmiči sa ljudskom mogu predstavljati veliki rizik za društvo i čovečanstvo uopšte, kao što su pokazala opsežna istraživanja i priznale vrhunske AI laboratorije. ”

Oni nastavljaju: „Savremeni sistemi veštačke inteligencije sada postaju konkurentni ljudima u opštim zadacima, i moramo se zapitati: da li treba da dozvolimo mašinama da preplave naše informacione kanale propagandom i neistinom? Da li treba da automatizujemo sve poslove, uključujući i one koji donose ispunjenje i satisfakciju? Da li treba da razvijamo neljudske umove koji bi nas na kraju mogli nadmašiti, nadmudriti, pa i zameniti? Da li treba da rizikujemo gubitak kontrole nad našom civilizacijom? Takve odluke ne smeju biti delegirane nasumičnim tehnološkim liderima. Moćne AI sisteme treba razvijati tek kada budemo sigurni da će njihovi efekti biti pozitivni i da će biti moguće upravljanje rizicima koje oni donose.”

Potpisnici pokreću i pitanja o potencijalnom uticaju generativne veštačke inteligencije na specifične oblasti poslovanja, politike, ekonomije i šire: „Istraživanje i razvoj veštačke inteligencije treba da se preusmeri na to da današnji moćni, najsavremeniji sistemi budu tačniji, sigurniji, razumljiviji, transparentni, otporni, usklađeni, pouzdani i lojalni.”

„Paralelno, AI programeri moraju da rade sa kreatorima politika (policymaker) kako bi dramatično ubrzali razvoj snažnih sistema za upravljanje veštačkom inteligencijom. To bi trebalo da uključuje sledeći minimum uslova: nove i efikasne regulatorne organe posvećene AI-u; nadzor i praćenje visoko sposobnih sistema veštačke inteligencije i velikih računarskih sposobnosti; praćenje porekla i svojevrsni žig (watermark) koji će pomoći u razlikovanju stvarnog od sintetičkog, kao i za praćenje curenja podataka; robustan ekosistem revizije i sertifikacije; odgovornost za štetu izazvanu AI; snažno javno finansiranje tehničkih istraživanja bezbednosti veštačke inteligencije; i institucije sa dobrim resursima za suočavanje sa dramatičnim ekonomskim i političkim poremećajima (posebno u demokratijama) koje će AI izazvati.”

Ideja da je potrebno da proizvodi veštačke inteligencije nose ‘watermark’ ili žig, kako bi distinkcija izmedju tvorevina ljudskog i AI uma bila jasna posebno će odjeknuti u muzičkom biznisu.

Ranije ovog meseca, preko 30 kompanija, udruženja i grupa koje su na neki način povezane sa muzičkim biznisom pokrenulo je kampanju Human Artistry Campaign (Kampanja za ljudsku umetnost), koja ima za cilj da osigura da AI neće zameniti ili „erodirati“ ljudsku kulturu i umetnost.

Izvor: MBW