Muzika i film

Tokom epohe nemog filma, muzika je korišćena da naglasi dramsku radnju, da ukaže na emocije, strah, radost, ljutnju... Pojavom zvučnog filma (06.oktobra 1927. godine emitovan je prvi zvučni film „Džez pevač“) veza muzike i filma postaje samo još jača i danas mnoge filmove i pamtimo upravo po muzičkim temama i pesmama. Prvih nekoliko decenija razvoja filmske umetnosti, skoro po pravilu korišćena je muzika koja je pisana namenski za određeni film. Prekretnica se dešava 1967. godine, kada je u filmu Diplomac (The Graduate) iskorišćena već postojeća pesma dua Simon and Garfunkel „Sound of silence“. Do toga je došlo slučajno. Naime, originalna muzika je bila naručena, ali su za potrebe montaže u film stavljene već postojeće pesme ovog dua. Srećom, autori su shvatili da bi ubacivanje originalne muzike dosta oduzelo kvalitetu filma i dobili smo kultne scene. Naručene su i 3 nove pesme, jedna od njih je čuvena „Mrs Robinson“, ali je kuriozitet da verzija pesme koju poznajemo nije u filmu.

Evo još jednog odličnog primera korišćenja pesme u filmu: Goli u sedlu (Easy rider, 1968.): “Born to be wild” - The Steppenwolf . Montažer je koristio muziku iz sopstvene kolekcije da bi učinio interesantnijim scene vožnje motora. Nismo sigurni koliko su producenti na kraju bili zadovoljni ovom odlukom, s obzirom da je ukupan budžet za muziku dostigao 1,000,000 $, što je 3 puta više u odnosu na budžet filma. Interesantno je da je pesma postala neka vrsta opšteg mesta, iskorišćena u skoro 100 filmova i serija (uglavnom u scenama vožnje ili kada treba da označi ’pobunu’ junaka).

Evo i nekoliko interesantnih primera iz domaće kinematografije: film „Nacionalna klasa“ i pesma Flojd Dade Topića; „Lepa sela lepo gore“ čije su kultne scene obeležile podjednako kultne pesme „Bacila je sve niz rijeku“ grupe Indeksi i „Igra rokenrol cela Jugoslavija“ Električnog orgazma; film Šećerna vodica i hit pesma „Sama“ grupe Via Talas. U svim navedenim primerima korišćeni su i originani snimci, te su osim autorskih, regulisana i prava vlasnika snimka (tzv Master prava). Naravno, često se koristi samo pesma, koja doživljava novo izvođenje (i snimak) samo za potrebe filma: u filmu Turneja, ostala je upečatljiva scena u kojoj lik koji tumači Sergej Trifunović peva čuvenu Cecinu pesmu „Kukavica“, dajući mnogi širi kontekst i simboliku, kako navedenoj sceni, tako i celom filmu.

Iako nam je tržište malo, kao i sami budžeti koji se odvajaju za korišćenje muzike, ipak postoje neki principi koji mogu pomoći pri samoj odluci kada je odabir i licenciranje muzike u pitanju. Savet je da se umesto licence za ceo svet, ona na početku ograniči na Srbiju ili region uz dodatak festivala, a kasnije shodno potrebama (odnosno ukoliko film ili serija dobiju širu distribuciju) licenca moze biti proširena. Kad je trajanje u pitanju, početne licence treba ograničiti na pet ili deset godina. Takodje, ograničenje na medije koji su izvesni (bioskopi, festivali) je preporučljivo za lakše dobijanje licence. Uvek je isplativije ne koristiti originalni snimak, jer je pesmu moguće zameniti re-recording verzijom koja je dostupnija i jeftinija, a, ukoliko su to zahtevi produkcije, moguće je napraviti i novi snimak. Navedena ograničenja se preporučuju zarad lakšeg i jeftinijeg dobijanja dozvole za korišćenje.

Naravno, kao i za sve u poslovnom svetu, prvo je neophodno napraviti plan. Ovo, pre svega, podrazumeva planiranje budžeta za muziku, eventualno apliciranje za sredstva iz raznih fondova namenjenih stimulaciji kinematografije, svesnost o mogućim rokovima, jer poslednji trenutak za početak procedure licenciranja muzike je završetak snimanja, odnosno početak montaže, svest da muzika treba da doprinese naraciji i bude dramaturški opravdana, ali i da mora biti u skladu sa vrstom i veličinom produkcije.

Za svako korišćenje (skraćivanje, adaptaciju, prepev) pesme u novom audio-vizuelnom delu (film, TV, video), neophodno je obezbediti pismenu saglasnost autora. Ukoliko se koristi i neki od postojećih snimaka, neophodno je obezbediti i dozvolu vlasnika Master snimka (srodna prava). Autor/nosilac prava ima pravo na naknadu, u skladu sa Zakonom o autorskom i srodnim pravima. Cenu muzike određuje autor/nosilac prava za svaki pojedinačni slučaj. Precizan cenovnik ne postoji, ali se u obzir uzimaju vrsta filma (igrani, dokumentarni, kratki...), budžet filmske produkcije, količina ostale muzike u filmu, kao i benefit koji korišćenje pesme u filmu ili seriji može doneti samom autoru/nosiocu prava.

Produkciona muzika ne iziskuje sva ova pravila i do licence za produkcionu muziku je mnogo lakše doći jer podrazumva muziku za koju su već unapred licencirana sva prava (i autorska i srodna). Još jedna od prednosti je što se obezbeđuje po nižim cenama u odnosu na standard.

Nikako ne smemo zaboraviti da procedura dobijanja licence može da traje i nekoliko meseci, posebno za strane pesme. Za pozitivan ishod izuzetno je bitno da produkcija dostavi precizne informacije (visina budžeta, kontekst korišćenja muzike, datum izlaska filma, trajanje prava). Svako neovlašćeno korišćenje povlači za sobom pravne i finansijske posledice. Dozvola je potrebna i kada se muzika koristi kratko (nekoliko sekundi), i kada je u pozadini.

Autori V. Mitrović i T. Bukvić