Kult stvaralaštva

No, knjiga Pesma sirene – moj život u muzici je mnogo više od sage o spektakularnim privatnim i poslovnim usponima i padovima tog diskografa, jednog od najznačajnijih lovaca na talente popularne muzike i pionira muzičkog povezivanja dve strane Atlantika. Knjiga je svojevrsna istorija cele jedne muzičke epohe koja pruža uvid u osnovne principe i mehanizme na kojima opstaje muzička industrija, a koji se mogu primeniti i na druge grane takozvane kreativne industrije, odnosno na stvaralaštvo kao takvo.

Stajn knjigu otvara nekom vrstom ode stvaralaštvu. Pišući o tome koliko su neke pesme – poput, na primer, Marseljeze – obeležile, sublimirale i/ili usmerile istorijski momenat u kome su nastale, Stajn zaključuje da značaj muzike, a mi bismo rekli značaj stvaralaštva uopšte, prevazilazi zabavu i seže duboko u korene našeg bitisanja – kao pojedinaca, kao naroda i kao čovečanstva. On o stvaranju govori kao o drevnom ritualu koji se ne tiče samo nadarenih pojedinaca, već i cele zajednice koja mora da bude uključena u taj ritual da bi talenat bio prepoznat, da bi izašao na videlo i postao dostupan i prepoznatljiv širokoj publici. U savremenom društvu, te pozadinske uloge igraju posvećeni pojedinci, kompanije, institucije koji, svi zajedno, čine ono što nazivamo kreativnom industrijom. Stajn taj proces – sa beskrajnom posvećenošću i vremenskom distancom koja mu obezbeđuje širok pregled situacije i objektivnost – opisuje na primerima iz muzičke industrije. Kao jednu od prvih ’institucija’ zaslužnih za opstanak muzičke industrije pominje praksu mentorstva koja je bila tipična za takozvanu ’staru školu’ u muzici. Rođen početkom Drugog svetskog rata u siromašnoj jevrejskoj bruklinskoj porodici, Stajn je sa samo petnaestak godina, gotovo na prevaru, uspeo je da se na mala vrata, preko Bilborda, ušunja u muzičku industriju. Već je tada prepoznao da je to njegov životni poziv i doživotna opsesija. Od tog momenta, na njegovom putu su mu ’se našli’ mnogi dobronamerni seniori muzičkog biznisa, koji su mu pomagali na razne načine – pružajući mu hranu i smeštaj, angažujući ga na najrazličitijim poslovima, dajući mu savete i, što je možda najvažnije, dozvoljavajući mu da se samostalno razvije u pravcu koji je sam odabrao… Stajn je tu dobru praksu nastavio pomažući desetinama talentovanih muzičara (od kojih su mnogi postali globalne zvezde) da uspeju – sponzorišući njihove početničke korake, prepoznajući i istrajno podržavajući njihove talente, omogućavajući im da žive (i često odlično profitiraju) od svog stvaralaštva. Sve to je tim stvaraocima omogućilo da se oslobode egzistencijalnih problema i da energiju usmere na svoje stvaralaštvo. Time je zatvaran krug uspeha u kome su svi bili na dobitku: autori, muzička industrija i konzumenti muzike. Osnovna Stajnova intencija pri pisanju knjige upravo je ta – da se ta luča koja omogućava cvetanje stvaralaštva prenese na nove generacije, da svi učesnici, svako na svoj način, svesrdno pomognu uspon talenta i kult stvaralaštva.

Jer, kao što Stajn u svojoj knjizi kaže, muzika leči. Isto to možemo da kažemo i za pisanu reč. Ona leči. Ustajući svako jutro uronjeni u svakodnevicu, za koju nam se ponekad čini da postaje sve mučnija, mi ćemo muzici ili knjizi pribeći kao leku koji ne samo da će da nas oraspoloži, nego će nam često ponuditi i ideje i otvoriti nove perspektive na svet i probleme. Čini se da je Stajn savršeno u pravu i kada kaže da je sasvim svejedno da li svoj ’kreativni lek’ primamo sa starog pucketavog gramofona ili klikom na omiljenoj muzičkoj platformi, odlaskom u lokalnu knjižaru ili biblioteku ili čitajući e-knjige… suština je u tome da nam od njega bude bolje.

Čitajući ovu knjigu, shvatamo da svi mi – bez obzira na to na koji način ’konzumiramo’ i ’kupujemo’ kulturu ili uživamo u njoj – zapravo učestvujemo u drevnom ritualu uzdizanja talenta, ritualu rađanja zvezde, bila ona muzička, spisateljska, pozorišna… i da, da bi cela stvar funkcionisala, svako od nas treba da dâ svoj doprinos.  

Autor Emina Peruničić