26. novembar 2020.

Knjiga: štampana ili digitalna – pitanje je sad (ili možda nije)

Za ljubitelje knjige i čitanja, kraj oktobra obično znači da će na Sajmu knjiga biti u prilici da svoja omiljena izdanja kupe po nešto povoljnijim cenama, ali i da se upoznaju sa novim naslovima, autorima, trendovima...

Za ljubitelje knjige i čitanja, kraj oktobra obično znači da će na Sajmu knjiga biti u prilici da svoja omiljena izdanja kupe po nešto povoljnijim cenama, ali i da se upoznaju sa novim naslovima, autorima, trendovima... Početak novembra je, pak, obično rezervisan za intenzivno čitanje i razmenu utisaka i mišljenja sa drugim obožavaocima i poštovaocima knjige. Ove godine smo svi – čitaoci, izdavači, autori... – uskraćeni za to iskustvo neposrednog međusobnog kontakta i kontakta s knjigom.

No, nije ostalo na tome! Na velikom upražnjenom polju koje je otvoreno izostankom ovogodišnjeg Sajma knjiga, nikle su različite kreativne ideje... Neki izdavači su organizovali sopstvene sajmove na otvorenom, neki su svojim čitaocima omogućili da izabrane naslove po sajamskim cenama poruče online, neki su akcije sproveli u svojim maloprodajnim objektima. Neki su uradili sve to i još ponešto.

Jedna od manifestacija koja je u tom smislu zaokupila našu pažnju i u kojoj smo rado učestvovali bili su upravo održani Dani digitalne knjige u organizaciji kompanija Telenor i Bookmate. Na okruglom stolu kojim je ova manifestacija otvorena, pored pitanja vezanih za snalaženje i promene strategija izdavača u novonastalim okolnostima uslovljenim epidemijom, postavljeno je i pitanje statusa digitalne knjige, pa posledično i knjige u tradicionalnom, fizičkom obliku.

Da li će izdavači, s obzirom na iskustva stečena tokom 2020. godine, u narednom periodu smanjiti produkciju ili je osnažiti? Da li će ostati posvećeni isključivo knjizi u tradicionalnom, štampanom obliku ili će biti skloniji izdavanju knjiga u digitalnom obliku? Naravno, različiti izdavači su, s obzirom na svoj profil, mogućnosti i izdavačku filozofiju, dali veoma šarolike odgovore na ova pitanja, ali svima im je zajedničko to da su ih novonastale okolnosti podstakle da analiziraju svoj rad, da postave ključno pitanje – pitanje budućnosti knjige – te da sve svoje snage usmere na to da na njega daju što kreativniji i konstruktivniji odgovor.

Očigledno je da je digitalna knjiga (u svetu odavno, a sve više i kod nas) u zamahu. Ona ima svoje pobornike i glasnogovornike, a ima i neke očigledne prednosti – dostupna je ’na klik’, jeftinija je, kada polazite na odmor ne morate da odvojite ceo kofer za knjige, sve što vam treba već imate u nekom od gedžeta od kojih se više i inače ne odvajate. O audio knjigama da i ne govorimo. Za njih čak ni ruke ne moraju da vam budu slobodne. Možete da ih, umesto muzike, slušate u prevozu, dok vozite kola, džogirate, obavljate kućne poslove... Osim toga, ponekad dobar (npr. glumački) glas neki naslov može da vam predoči daleko življe i verodostojnije nego što biste to možda sami uspeli...

Ako vam u ovom opisu ipak nešto nedostaje, ako postavljate ono čuveno pitanje osećaja koji u vama izaziva miris štamparskog papira i držanja sopstvenog primerka knjige, vi onda spadate u one mnogobrojne koji i dalje preferiraju knjigu u tradicionalnom obliku.

Posmatrano rigidno, čini se da između tradicionalnog i digitalnog vida knjige postoji neki nepremostiv jaz... neko ili-ili koje nas tera da se opredelimo, da se odlučimo za jednu ili drugu opciju... No da li je stvarno tako ili se i iza ove alternative možda krije strah od nepoznatog? Zar smo zaboravili da su pre samo dvadesetak godina neki veliki autori na književnim večerima svečano obećavali da nikada neće pisati na kompjuteru jer, da parafraziram, knjiga napisana na mašini ima dušu? Ali, društvo se neumitno razvija i danas teško da možemo da zamislimo zašto bismo se lišili korisnih prednosti koje nam nude savremene tehnologije.

Ako treba da izvučemo samo jedan, presudni, zaključak iz okruglog stola koji sam delila sa divnim damama srpskog izdavaštva onda je to taj da između dva pojavna vida knjige ne treba i ne sme da stoji ’ili’, nego ’i’, te da je dilema koju smo (ciljano) postavili u naslov ovog teksta nametnuta i veštačka. Sve dok postoji (složićemo se: nasušna) potreba čoveka za duhovnim sadržajem, za lepotom, poukom i svim onim što knjiga pruža, biće dovoljno prostora za svaki pojavni oblik knjige. I ne samo da svaki vid knjige ima svoju publiku, nego se te publike, kako vreme prolazi, sve više preklapaju. Sve je više primera da čitaoci koji su neki naslov upoznali u digitalnom obliku, posegnu i za njegovim fizičkim izdanjem i kupe ga u knjižari ’da je imaju’. S druge strane, sve je više pripadnika srednje i starije generacije koji, pod uticajem svoje dece ili mlađih iz svog okruženja, upoznaju draži velikog izbora, praktičnosti i dostupnosti digitalnih izdanja na jednom mestu.

Dakle, ako je knjiga ta koja nas krepi, koja nas uči, koja nam pomaže da preguramo težak dan ili lep dan čini još lepšim, ukratko ako je knjiga lek za našu dušu – zar je stvarno bitno da li ćemo taj lek dobijati ’na klik’ sa neke platforme ili ćemo po njega odlaziti u knjižaru? Bitno je da svako ima izbor i da može da se odluči prema sopstvenim afinitetima i trenutnim potrebama.

Ostali naslovi

Svi naslovi

Da li znate svoja prava i kako da ih ostvarite?

Stavljamo vam na raspolaganje svoje višedecenijsko iskustvo, kako u Srbiji, tako i u svetu.

Javite nam se!

ostvarisvojaprava@mascom.rs

Tel/Fax 011 30 89 205

Autori

Jovan Matić

Slobodan Loka Nesovic

Srđan Mitrić

Bojana Zimonjić Jelisavac - Mondo.rs

Emina Peruničić

Tatjana Bukvić