Recenzija Yva & Toy George via Popscotch

Zaboravio sam na histerične covere Tine Tarner koje je priredila Kevin Blechdom. Kraftwerkovski/ NDW kabare Felixa Kubina… sve najluđe momente žurkovanja ovde. Jednostavno, Yva & The Toy George je bio taj nedostajući komad slagalice koji je u potpunosti vratio dostojanstvo igrici i otklonio misao na depresiju koja je ispunila svaki momenat bivstovanja ovde i okupirala dobar deo onoga što bi se moglo nazvati dobrom klupskom zabavom.

Govoreći o tome, izgleda da ovde nijedna žurka ne može da uspe bez narodnjaka, ali možda ponekad stvari ne treba siliti. Izgleda da je undergroundu trebalo dosta vremena da sebi prizna ovu činjenicu i izađe iz dagijevskog komatoziranog stanja, pa je neko šokiran, neko u post-zilotskoj ekstazi, a neko samo ironični zajebant (uredno tvrdeći da nije). Iako mi je čitav novi val (drugosrbijanskom) elektronikom redefinisanog turbofolka pod krilaticom turbotronik vrlo zanimljiv kao fenomen, ne mogu a da ne zaboravim precedente. Jer, performans je odavno hajdžekovan i narodnjačke je provenijencije. Turbo je ukrao i okitio se svim što se već ukrasti moglo, da li zbog kapitalizma, vitalizma ili sagorevanja drugih masnih kalorija… Provokacija i subverzija je hajdžekovana, kao i publika, klikovi, lajkovi…Na sve to underground može ili da slegne ramenima ili umre u svojoj dosadi. Ili da proizvede još jednu tulpu diznijevski odleđenog barbarogenija iz kriogene tečnosti 80ih u doba sućutne PC agresije i liberalske “mlakosti” (takoreći, zamislimo Maria Marzidovšeka kako hoda kao Isus među vaporwave noblesima)….

Jer…Nije li Sneki Rep Meat Beat Manifesto u svom prajmu?, Vesela Dragana sa Bakočem i Rambom u Slatkom od Snova kao Vorholova pop art (tj folk-art) diva iz snova koja magičnim štapićem miri dve Srbije? Branka Sovrlić keva rejva? Minijaturni Džej u Honey I Shrunk the Kids fazonu kao davljenik u šalici tvinpiksovske kafe u bizarnosti spota Nisam ja Mali uz alfaženku Brenu, a da sve to čak nije ni režirao Dejan Milićević /čekam da me neko demantuje/? A onda je vreme stalo… Tanja Ostojić se pridružila Urošu Đuriću u konceptualističkom čistilištu. a izlaz iz ovog srbijanskog postmodernističkog Black Lodge-a sigurno mora da postoji a ne zove se DARKWOOD Dub?

25 GODINA KASNIJE

Izgleda da je Lenhart Tapes Ante Marković stabilnog kursa novovalne turbotronik scene koji se pretvorio u perpetualni, kontinualni remiks Velike Vesne Zmijanac. Meta-fikcije i meta-komentari hiljadudevetstoosamdesetosme pripadaju koliko Ringu Ringu toliko i folkoteci koju je napao drone sa Bliskog Istoka, golub pismonoša sa porukom Gadafijeve poslednje muzičke želje…Ljubanovi  briljantno vrludavi zapisi iz bleklodža Miroslava Ilića štrecaju i skrečaju, a tek ona pesma grupe Ruž koja zapravo nije njihova ali je toliko vrludava da ćemo im to prevideti…. Izgleda da je i DJ Fokus razapeo turbo mahalu od Zaječara pa do ispod ekvatora (a i Ekvadora) pošto mu nije mila segregacija a i separacija u RW…

Ne ulazeći dalje u ovu vrlo zamršenu tematiku, čini mi se kao da najviše direktnosti, konkretnosti, a i dragulja megazaraznog sintisajzerskog underground popa, kao našeg (anti)folka, ipak dugujemo Ivi i njenom nadasve kosmopolitskom muzičkom projektu koji ostvaruje u saradnji sa svojim nerazdvojnim gruvboks partnerom Toy George-om i uz pomoć producenta Manuela Cascone-a. U prethodnih par godina je zvuk benda uspeo da svaku moguću muziku za žurku pretvori u fuzionistički melanž novih mogućnosti. Elektropankerstvo se povezalo sa osmobitom, nouvejv sa đuskavim visokooktanskim švedojugoslovenskim diskom. Iva je sa harizmom i odlučnošću M.I.A pevala o feminizmu, tabu temama, aranžirajući i intonirajući manjinske sentimente, pravila male ode karipskoj i afričkoj muzici kao bivša stanovnica afričkog kontinenta i nepresušni muzički istraživač…Salvia Divinorum je biljka sa psihodeličnim i disocijativnim efektima, pa je i duhoviti tretman iste u nazivu albuma više no opravdan kada se radi o igrama asocijacija i disocijacija vezanih za pop kulturu koje se komešaju na ovom albumu. Na albumu se peva na više jezika. Latinoameričke frule transmigriraju u vlašku magiju Balkan Erotic Epica. Protestne disko-tečne pesme sa pigmejcima na ulicama Konga kidaju etho tehno urnebes, dok ide moombachtonski ritam da te pitam, a frikasti latino vrca tako da Brenina samba i tamba lamba deluju samo kao aperitiv pred Ivino glavno jelo.

Tako nam uvodni singl “Rat” daje odgovor na pitanje zašto je folk pevačica Stoja veća faca od onih Sala Amerikana tunjavica ; koja je najbolja pesma Plavog Orkestra i zašto tako dobro zvuči u ženskom prepevu. Veliki koncertni hit “Heretical Habibi” zvuči premasivno i kao ništa drugo, dapače ; kada bismo pomešali Acid Araba (za koje je jedared otvarala), sa zvukom orijentalnog melosa iz hiljaduijednenoći skopske čaršije i dodali na vrh malo cutting edge tribalnih ritmova RAMZi, možda bi stigli negde, ali ne baš sasvim ; uzevši u obzir da je pesma tribjut diskriminisanim osobama homoseksualne orijentacije u islamskom svetu, it makes it all the more stunning. “Malaria Moquito” uvodi i “muški” glas sa vrlo šaljivim meta-komentarom na temu Ivine muzike, dok se latino karamba i karambol sa kandombama i pištaljkama razvija u pravcu orgazmičke /postoji li alternativa?/ latino-fieste. “Aфricka” je još jedno aranžmansko ludilo i nastavak ovih tribalnih ritmika na novom kontinentu, sa Ivinom glasom koji mantra samo njoj znane slatke opscenosti. “Imala sam” je zvuk “Heretical Habibi” kada bi Sanju Ilić i Balkaniku na saboru u Guči svemirskim brodom kidnapovala dj flugvel og geimskip, još jedan nemirni duh iz Aladinove čarobne lampe.

Ostatak albuma je bliži prvencu Love Toys & Molotovs i “urbanijoj” verziji Ivinog zvuka. Singl Chicks in the mix je ubica u COS / Peaches-ovskim elektropop vodama, koju peva misteriozna pin-up francuskinja koja je očarala Dejvida Linča u TP: The Return, a sada mu se sveti zbog mizoginije ; sa spotom u kome, kao Agenti Kuper. Dezmond i Filip Džefriiiiz misteriozno nestaju muški posetioci restorana koji vode žene, i još jednim genijalnim tekstom. “Urok” se odmotava kao plutajuća, ezoterična pop balada o vradžbinama, mitološki etnoambient koji izvire kao devojčica Samara iz bunara darkwave-a.“Playboy” je superfanki i zvuči kao Army of Lovers koji su pokupili Max & Intro u cruising-u sa Hladnom Braćom na Ibici. “Cica” je slizi spev o napaljenim gastarbajterkama, prinčevima i nedostatku istih /zaokruživanje mračne priče o lošim frajerima na underground sceni, slamdunk/

Svaka pesma na Slavia Divinorum je potencijalni hit, ali nismo ni manje očekivali od Ive. Nema ni cringeworthy turbo momenata. Ovo je baš ono što treba meni, vama, sceni…Hajde da zalečimo sve vranjkovićevske rane i traumatične muzičke dnevnike zajedno i ne tražimo epilog u Twin Peaksu posle 25 godina, jer to je baš luzerski…

Poslušajte, preslušajte, ma, vrtite u loop!

Yva & the Toy George na Facebooku

Album na Deezeru:Yva & Toy George "Slavia Divinorum"

Link: https://popscotch.org/yva-toy-george-slavia-divinorum-mascom-2018/