CISAC-ov globalni izveštaj 2023.

CISAC, Međunarodna konfederacija organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih prava, objavila je 26. oktobra godišnji Izveštaj o globalnim prihodima za 2023. godinu. Globalni prihodi od autorskih prava dostigli su istorijski vrhunac od 12,1 milijardu evra u 2022. godini, beležeći rekordni rast od 26,7% u potpunom oporavku od pandemije. Prikupljanja su sada 19,8% viša od nivoa pre pandemije, pokrenuta nastavkom snažnog rasta digitalnih prihoda i oporavkom u oblasti koncerata i javnog saopštavanja.

Iako još uvek ispod nivoa iz 2019. godine, koncerti i javno saopštavanje nastavljaju svoj oporavak nakon pandemije, emitovanje nastavlja da raste (iako sporije od drugih izvora), a digitalno sada predstavlja najveći izvor prihoda za autore i izdavače. Ovo su odlične vesti, a sa rastućim finansijskim ulogama i složenošću, važnije je nego ikada da autori i nosioci prava mogu da se oslone na najbolje alate i stručnost kako bi omogućili brz, ekonomičan i pouzdan protok tantijema do svih zaslužnih nosioca prava.

Prihodi od digitalnog korišćenja muzike, podržani nastavkom rasta strimovanja i pretplate, porasli su na 4,2 milijarde evra. Digitalni prihodi udvostručili su se od nivoa pre COVID-a iz 2019. godine i sada su, prvi put, najveći izvor prihoda za autore sa 35% od ukupnih prihoda, prestigavši TV i radio emitovanje.

Ovo su neki od ključnih zaključaka Izveštaja o globalnim prihodima za 2023. godinu koje je objavio CISAC. Izveštaj pruža sveobuhvatne podatke i analize prikupljanja u svim repertoarima, uključujući muziku, audiovizuelne sadržaje, likovnu umetnost, književnost i dramu.

Honorari od koncerata i javnih nastupa (uključujući koncerte, pozadinsku muziku, izložbe i pozorišta) porasli su za 69,9% na 2,7 milijardi evra. Ovaj sektor se nije potpuno oporavio i ostaje 7,9% ispod nivoa pre pandemije, jer lokalni događaji i manji prostori i dalje zaostaju u oporavku u odnosu na međunarodne turneje i velike festivale.

Sve regije i svi repertoari su zabeležili rast prikupljenih sredstava u 2022. godini. Prihodi od muzike, najvećeg segmenta, porasli su rekordnih 28%, dostižući 10,8 milijardi evra, što je povećanje od 21,4% u odnosu na 2019. godinu.

Moramo se osvrnuti i na poziciju Srbije i našeg društva za kolektivno ostvarivanje prava u odnosu na ove globalne trendove. Nažalost, ne ,možemo reći da Srbija u potpunosti prati navene rezultate.Ukupni porast prihoda koje je Sokoj prikupio za 2022. godinu je samo 5,6% veći u odnosu na prethodnu. Podsetimo, taj rast na globalnom nivou je 28%, a kao ilustracija evo i nekih rezultata iz regiona: Hrvatska +27,8%, Slovenija +26%, Grčka +152%, Rumunija +16,9%, Austrija +40,8%, Poljska 30,5%.

Učešće prihoda od digitalnih servisa u prihodima Sokoja je i dalje na nivou statističke greške – 5,6% u odnosu na globalnih 37,7%, dok je u Evropi 28%, a u Severnoj Americi cak 42%. Kako ostali segmenti prihoda (emitovanje, javno saopštavanje i izvođenje) već neko vreme pokazuju trend pada, Sokoj će morati da ozbiljno poradi na povećanju prihoda od digitale i tako uhvati priključak sa globalnim trendovima. Tako će smiriti i rastuće nezadovoljstvo svog članstva, koje pribegava alternativnim, nažalost često i nelegalnim, putevima da nadoknadi manjak prihoda iz segmenta digitalnih korišćenja.

Link na ceo izveptaj je ovde Download the full Report