Vrednovanje autorskog dela

U jednoj kratkoj, ali beskrajno inspirativnoj, beogradskoj vožnji taksijem jedan naš proslavljeni pisac mi je ispričao zanimljivu anegdotu. Pre nekoliko decenija, kratko je boravio kod jedne svoje prijateljice iz detinjstva udate u inostranstvu. Mislim da se radilo o nekoj skandinavskoj zemlji. Domaćica je našeg autora svom suprugu, Skandinavcu, predstavila kao jednog od najvećih jugoslovenskih pisaca za decu, što je on svakako i bio. „U našoj zemlji, svaka čitanka počinje njegovom pesmom.“ Domaćin, i sam intelektualac, bio je impresioniran. Kada je došlo vreme da se naš autor vrati kući, počeo je užurbano da se sprema plašeći se da ne propusi let. Domaćin ga je zbunjeno upitao zar on nema svoj avion... jer to bi se očekivalo od čoveka čija pesma stoji u svakoj čitanci? „Oni su tako razmišljali pre više od četrdeset godina“, rekao mi je naš autor, „a mene je bilo sramota da mu kažem da sam pare za avionsku kartu morao da pozajmim. To me je prilično osvestilo.“

Toliko su (bila) različita gledišta na pitanje vrednosti autorskog dela. Na zapadu se uvek podrazumevalo da autor treba dobro da živi od svog rada, dok se kod nas ’smatralo čašću da budete u čitanci’. E, pa, polako, ali sigurno, vremena se i kod nas menjaju. Sve je više autora koje je ’nešto osvestilo’. Što smo više u kontaktu sa svetom, to smo svesniji vrednosti autorstva kao takvog. Kreativnost i stvaralaštvo naših pisaca (i drugih autora) predstavljaju pokretačku snagu cele jedne moćne i isplative grane privrede koja se danas naziva kreativnim industrijama. Elektronski i drugi mediji, internet platforme, kulturne institucije, celokupno izdavaštvo u sferi muzike i pisane reči – sve su to grane koje počivaju na kreativnosti autora. Procenjuje se da kreativne industrije u Srbiji generišu prihod približan bankarskoj industriji. Uloga autorske agencije jeste da ’velike igrače’ te industrije motiviše i, ako treba, pomoću raspoloživih pravnih sredstava ’natera’ da deo tog kolača podele sa onima koji su ga mesili.

Ako se sada vratimo na pitanje vrednovanja autorskog dela, videćemo da su stvari zapravo prilično jasne. Autorsko delo ima svoj materijalni i moralni segment. Svako ko želi da ga upotrebi na bilo koji način pre svega mora da dobije saglasnost autora (ili nosioca prava) za to. Uslove korišćenja, takođe, definiše i određuje autor. U stvarnom svetu, naravno, autor nema ni vremena, ni sredstava, ni mogućnosti da isprati svako korišćenje svoga dela i da reaguje na svaku njegovu upotrebu i zloupotrebu. Upravo je u tome značaj agencije za zaštitu autorskog prava. Njen je posao da, u ime autora i za njegovu korist, pregovara sa korisnicima njegovog autorskog dela i da mu, kroz profesionalan i odgovoran pristup, omogući najveću moralnu i materijalnu satisfakciju za njegov rad.