14. Maj 2021.

Status književnih i drugih autorskih dela koja se koriste u udžbenicima

Da li ste se nekada zapitali kako bi izgledali udžbenici – npr. za srpski jezik – kada se u njima ne bi koristila dela već etabliranih autora, poput Duška Radovića, Dragana Lukića, Ljubivoja Ršumovića i drugih? Šturo i tužno, složićete se.

U tekstu posvećenom pravima autora/sastavljača udžbenika obradili smo pitanja vezana za obaveze koje je izdavač udžbenika dužan da poštuje u pogledu autorskog prava. Konstatovali smo da je izdavač obavezan da sa autorom udžbenika inicijalno potpiše ugovor definisan (bar) u pogledu vremenskog trajanja, tiraža i teritorije. Konstatovali smo, takođe, da je izdavač – ako želi da isti udžbenik doštampava po isteku ugovornog perioda ili  iscrpljenju ugovorenih tiraža – obavezan da sa autorom udžbenika potpiše novi ugovor, te da u slučaju uspešnih i dugovečnih udžbenika obaveze izdavača u pogledu autorskog prava ne prestaju čak ni sa smrću autora, već se prenose na njegove naslednike. Zaključili smo, dakle, da ni finansijske ni bilo koje druge obaveza (izveštajne i slično) izdavača prema autoru udžbenika nikako nisu jednokratne, kako se u skorije vreme može čuti u javnosti.

Laičkoj javnosti – a, čini se, i nekima koji pretenduju na to da uređuju i redefinišu odnose unutar cele branše – nedovoljno je poznato da se u udžbeničkim izdanjima pored njihovih primarnih autora, tj. sastavljača koriste i dela čitavog niza drugih autora.

Zakon o autorskom i srodnim pravima prepoznaje više različitih vrsta i grupa autora. To su: autori pisanih, dramskih, dramsko-muzičkih, koreografskih i pantomimskih dela, autori muzičkih dela i filmskih dela, dela likovne umetnosti, dela arhitekture, primenjenih umetnosti i industrijskog oblikovanja, kartografskih dela, planova, skica, maketa i fotografija, dela iz oblasti pozorišne režije... Spisak različitih vrsta autorskih dela, pa time i autora se time ne iscrpljuje, ali za potrebe našeg teksta je više nego dovoljan.

Praktično gledano, od kakvog je to značaja za izdavače udžbenika? Velikog – budući da je u udžbeničkim izdanjima prisutan veliki broj dela različitih tipova autora. To, dalje, znači da se obaveze izdavača udžbenika po osnovu korišćenja autorskih dela ne završavaju sa onima koje je izdavač obvezan da ispuni prema autorima/sastavljačima samih udžbenika. Radi jednostavnosti, sve te druge autore (ni u jednom trenutku ne umanjujući njihov značaj za udžbenička izdanja niti njihov doprinos kvalitetu istih) nazvali smo “ostalim autorima”.

Autori pisanih dela (knjiga, brošura, članaka, prevoda, kao i računarskih programa) prisutni su u velikom broju udžbenika. Čitanke za osnovce i srednjoškolce, na primer, nezamislive su bez dela klasika svetske i domaće književnosti za decu i mlade. Kako bi čitanke, bukvari i drugi udžbenici iz srpskog jezika izgledali bez dela Zmaja, Dositeja, Laze Kostića, Desanke Maksimović, Mire Alečković, Duška Radovića, Dragana Lukića, Ljubivoja Ršumovića? Tužno i prazno... Koliko god autor tj. sastavljač udžbenika bio kreativan i stručan, jasno je da udžbenici srpskog jezika bez dela navedenih (i mnogih drugih) autora ne bi bili to što jesu. Dela tih “ostalih autora” nesporno doprinose kvalitetu i raznolikosti udžbenika, a mnoga od njih su deo obaveznog programa, propisanog od strane nadležnih institucija. Ako smo do sada nešto naučili o autorskom pravu, to je da tamo gde postoji korišćenje autorskog dela moraju da postoje i odobrenje i naknada za to korišćenje. Dakle, izdavač udžbenika je obavezan da – kao i u slučaju autora tj. sastavljača samog udžbenika – ugovorno definiše uslove korišćenja svakog zastupljenog autorskog dela pisane reči (koje nije već svrstano u javni domen, tj. od smrti čijeg autora nije prošao predviđeni zakonski rok). Autori pisanih dela koja se, u celosti ili fragmentarno, koriste unutar udžbeničkih izdanja uživaju istu zakonsku zaštitu, što znači da se ugovori sa njima (ili njihovim zastupnicima) opredeljuju na određen period, broj i visinu tiraža, teritoriju itd. Sve dok su njihova dela zastupljena u udžbenicima, autori i njihovi naslednici za to treba da budu kompenzovani.

Isto važi za autore govornih, dramskih i muzičkih dela (bilo da se ona objavljuju u vidu tekstualnog, notnog, zvučnog ili audio-vizuelnog zapisa) kao i za autore kartografskih dela (izuzetno značajnih za udžbenike iz oblasti geografije i istorije) i autore dela likovnih umetnosti (zastupljenih u udžbenicima za likovno i srodnu grupu predmeta). Dela autora skica, planova, maketa i fotografija su, takođe, neretko zastupljena u udžbenicima. I za te autore važe iste, već navedene, obaveze izdavača udžbenika.

O naknadi za korišćenje autorskih dela u udžbeničkim izdanjima se, dakle, ne može govoriti kao o ‘minornoj’ stavci i ‘jednokratnom’ izdatku. Svaki primerak udžbenika, bio on objavljen u tradicionalnom, fizičkom, obliku ili u vidu digitalnog izdanja (u različitim varijetetima istih) podrazumeva obezbeđivanje prava na korišćenje dela od strane autora (ili njegovog zastupnika) i kompenzovanje autora za njegov stručni, kulturološki i kreativni doprinos.

 

Autor: Emina Peruničić

Ostali naslovi

Svi naslovi

Da li znate svoja prava i kako da ih ostvarite?

Stavljamo vam na raspolaganje svoje višedecenijsko iskustvo, kako u Srbiji, tako i u svetu.

Javite nam se!

ostvarisvojaprava@mascom.rs

Tel/Fax 011 30 89 205

Autori

Jovan Matić

Slobodan Loka Nesovic

Srđan Mitrić

Bojana Zimonjić Jelisavac - Mondo.rs

Emina Peruničić

Tatjana Bukvić