Mascom klub vas nagrađuje!

Saznajte kako
1. avgust 2018.

Sokoj - od organizacije za ostvarivanje prava autora do mehanizma za njihovu uzurpaciju

Godinu dana nakon opsežnog istraživanja o poslovanju RDU RTS, medijska istraživačka mreža Antidot nastavlja da se bavi problematikom intelektualne svojine i autorskog i srodnih prava u Srbiji. Pročitajte izvode iz ovog istraživanja u nastavku

Iako u sistemu zaštite i ostvarivanja prava intelektualne svojine zauzima važno mesto, kao organizacija za kolektivno ostvarivanje prava autora, Sokoj se u očima samih članova te organizacije, sve više prepoznaje kao leglo netransparentnosti i zloupotreba kojima se, umesto zaštite, u praksi prava autora uzurpiraju i značajno umanjuju. U poslednjih nekoliko godina, nizom skandala i pritužbi članova Sokoja, u kojima je ukazivano na brojne dokumentovane zloupotrebe koje su autore koštale nekoliko miliona evra, nepotrebno potrošenih iz fondova za raspodelu tantijema, zakonitost u radu menadžmenta organizacije ozbiljno je dovedena u pitanje. Oni koji su se, anonimno ili pod punim imenom i prezimenom, usudili da progovore o ovim zloupotrebama, uglavnom se slažu u jednom – da pored loše kreiranog i netransparentnog sistema rada u Sokoju, za nastale propuste najveći deo odgovornosti snose donedavni direktor Aleksandar Kovačević i kadrovi kojima se on na ovoj funkciji bio okružio, a koji su nakon njegovog iznenadnog odlaska sa funkcije preuzeli operativno rukovođenje organizacijom.

 Sve učestalije javne diskusije zainteresovanih pojedinaca, organizacija i stručnih tela, koje se, na temu zaštite autorskog i srodnih prava, vode oko usklađivanja domaće zakonske regulative sa evropskim zakonodavstvom i praksom, ukazuju na izraženu potrebu da se ova oblast što pre adekvatno uredi, kako bi Srbija uspešno mogla da zatvori pregovaračko Poglavlje 7. Istovremeno, napredak u poštovanju prava intelektualne svojine, jedan je od dva ključna uslova za članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) što ovoj, u domaćoj javnosti nedovoljno prisutnoj temi, daje dodatni značaj.

 Iako je Srbija tokom poslednjih desetak godina u oblasti poštovanja prava intelektualne svojine ostvarila nesumnjiv napredak, počev od unapređenja zakonske regulative, pa sve do njene dosledne primene u praksi, što je dovelo do iskorenjivanja ulične piraterije i drastičnog smanjenja zloupotreba i kršenja autorskog i srodnih prava preko internet platformi registrovanih u zemlji, u sistemu zaštite ovih prava, kao i realizacije ekonomskih benefita koji iz njih proističu, još uvek postoje brojni i ozbiljni nedostaci. Kao što je u svom velikom istraživanju iz novembra 2017. godine Antidot već otkrio, problemi sada pretežno dolaze od sporog prilagođavanja zakonodavstva i nedovoljne uređenosti oblasti novih distributivnih tehnologija u oblasti kreativne industrije, ali i manjka transparentnosti i zloupotreba u poslovanju velikih emitera na tržištu i, što je najgore, pojedinih organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.

 Još tokom istraživanja o ponašanju Javnog servisa prema svojim obavezama u pogledu poštovanja autorskog i srodnih prava, veliki broj sagovornika iz oblasti kreativne industrije ukazao nam je da, iako značajan, to svakako nije jedini problem u postojećem mehanizmu zaštite i poštovanja prava intelektualne svojine. Kao jedan od ključnih kolektivnih aktera u ovoj oblasti, iza kojeg stoji više od 9.000 njegovih članova, registrovanih nosilaca autorskog prava u Srbiji, organizacija Sokoj je preuzela značajnu, gotovo dominantnu poziciju u postojećem sistemu zaštite i, pre svega, ostvarivanja autorskog prava. Značaj funkcije koja je toj organizaciji dodeljena, međutim, nije proporcionalan neophodnom nivou transparentnosti i odgovornosti kada je u pitanju gazdovanje i upravljanje fondom sredstava, koji se formira od naplaćenih autorskih tantijema koje se, po odbitku troškova poslovanja samog Sokoja, po unapred usvojenom planu, raspodeljuje među nosiocima autorskog prava, čija su dela javno emitovana, saopštavana ili na neki drugi način eksploatisana na tržištu.

Prema finansijskim izveštajima Sokoja za 2017. godinu, troškovi rada organizacije bili su 2,7 miliona evra i oni odnose čak 20 % sredstava ukupnog fonda naplata, iz koga se autorima isplaćuju tantijeme. U finansijskom planu za 2018. godinu, predviđa se da će procenat udela troškova u ukupno naplaćenim sredstvima biti još veći i da će dostići nivo od čak 22,5 %. Iako se u zvaničnim izveštajima organa Sokoja ti troškovi prikazuju kao nešto uobičajeno i opravdano, brojne pritužbe u pogledu neracionalnog rukovođenja ovom organizacijom ukazuju da bi oni mogli da budu znatno niži, a sistem raspodele sredstava autorima pravedniji.

Šta je Sokoj?

Sokoj - Organizacija muzičkih autora Srbije, osnovan je 1950. godine. Na osnovu člana 219. Zakona o zaštiti autorskih i srodnih prava i na osnovu odluke donete na skupštini Sokoja u martu 2010. godine, organizacija je promenila pravnu formu kada je iz privrednog subjekta transformisana u udruženje.

U Registar udruženja upisano je rešenje Zavoda za intelektualnu svojinu od 30.04.2010. godine kojim je obnovljena dozvola Sokoju, za obavljanje delatnosti kolektivnog ostvarivanja autorskih prava i to za period od 5 godina, a novim rešenjem Zavoda od 2015. godine, dozvola je obnovljena za narednih 5 godina koja važi do 2020. godine. Do tada bi, usled usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa direktivama Evropske unije sistem kolektivne zaštite i ostvarivanja autorskog i srodnih prava trebalo da bude demonopolizovan što znači da će se Sokoj, u svojoj osnovnoj delatnosti suočiti i sa neminovnom konkurencijom na tržištu.

Sokoj je neprofitna organizacija, a njeni članovi su autori i nosioci prava sa prebivalištem ili boravištem, odnosno sedištem za pravna lica, na teritoriji Republike Srbije, koji su zaštitu, ugovorom poverili Sokoju. Osnovna delatnost Organizacije muzičkih autora Srbije jeste kolektivno ostvarivanje imovinskih autorskih prava muzičkih autora i drugih nosilaca prava na osnovu ugovora sa Sokojem ili na osnovu zakona.

Organi Sokoja su Skupština, Upravni odbor (UO), Nadzorni odbor i direktor. Prosečan broj zaposlenih u toku 2015. godine bio je 61, 2016. godine 67, a u toku 2017. taj broj je dostigao cifru od 72.

Za neispravan softver plaćeno je gotovo milion evra

Iako, kao organizacija za kolektivnu zaštitu prava autora, Sokoj ima jednu od najznačajnijih uloga u sistemu ostvarivanja prava intelektualne svojine, brojni autori i zaposleni izneli su proteklih godina veliki broj zamerki na funkcionisanje ove organizacije. U najvećem broju slučajeva te primedbe su se odnosile na odsustvo transparentnosti i zloupotrebe u raspolaganju novcem autora koje su dolazile od strane menadžmenta Sokoja.

Pored brojnih drugih pokazatelja i dokaza o nepravilnostima u radu organizacije, istraživački tim Antidota došao je u posed pisma anonimnog autora, koje je sa email adrese sokojleaks@gmail.com nedavno upućeno članovima Sokoja. Pored nedostataka u samom sistemu rada ove organizacije, autorima se u pismu ukazuje i na brojne mahinacije aktuelnog menadžmenta, pre svega direktora Aleksandra Kovačevića, kao i štetu koja se takvom praksom nanosi samim članovima organizacije.

U pismu se podseća da je 2008. godine Skupština organizacije odobrila 500.000 evra za novi softver (firma BELIT) za potrebe dokumentacije, košuljica, finansija i dr. Tokom 2012. godine potpisana je primopredaja softvera Sokoju, kada je konstatovano da je Belit izvršio sve obaveze iz osnovnog ugovora.

U analizi ugovora, koji je sa firmom Belit potpisao direktor Aleksandar Kovačević, koja je na zahtev Upravnog odbora izvršena tokom 2015. godine, ustanovljeno je da je zbog velikih problema u obračunima honorara i velikih troškova, Belit nije izvršio obaveze iz osnovnog ugovora, iako je toj firmi do tada bio isplaćen celokupan iznos predviđen ugovorom.

Autor pisma upozorava da je softver koji je Belit isporučio Sokoju, koštao drastično više od sume koja je ugovorena, iako organizacija autora nije dobila ono što je bilo ugovoreno. I pored toga što je, po osnovnom ugovoru, Sokoj imao prava da angažuje treću firmu koja bi završila ugovoreni posao na račun Belita, iz nepoznatih razloga direktor Kovačević nije primenio ovo pravo.

Umesto toga, Kovačević je potpisao dokument da je sve završeno, što se ispostavilo kao netačno. Autor pisma dalje navodi da “pored ovih očiglednih propusta u radu sa elementima privrednog kriminala, direktor Sokoja je oprostio penale firmi Belit u iznosu od 10.000 evra”. U pismu stoji da je od 2008. godine, pa do danas, direktor upozoravan na propuste i sumnjive radnje vezane za softver. I pored tih upozorenja i dopisa, Kovačević je potpisao da je sve završeno po ugovoru čime je, kako se navodi, “potpisao ugovor štetan po autore, prikazao lažnu sliku stanja i doveo u zabludu organe Sokoja, oprostio penale firmi Belit i oglušio se o pravo iz osnovnog ugovora da angažuje treću firmu na račun Belita da završi posao, ali je uplatio sve pare Belitu...”.

Umesto da preduzme korake ka rešavanju problema i dovođenja do okončanja posla, direktor Kovačević je Belitu odobrio rok od dodatnih 8 godina da završi posao, koji ni do danas nije završen. “Direktor i menadžment su obavešteni da softver ne radi kako treba, a direktor u međuvremenu zajedno sa menadžmentom potpisuje dokument da je sve završeno i time vas svesno gura u problem”, navodi se u pismu autorima i dodaje: “Sokoj je sada angažovao špansku firmu za deo posla za koji je isplaćen Belit, tako da sada opet plaćate ogromnu cifru za nešto što je već plaćeno. Posao koji je poveren španskoj firmi ne može da se izvrši zato što ako zelite da uporedite podatke iz monitoringa sa elektronskim košuljicama i samu ispravnost posla, moraće da se pravi veza između Belita i španske firme, a to je problem. Ispravna i tačna kontrola je nemoguća, Belitov softver nema tehničkog kapaciteta da se kvalitetno i tačno poveže i zbog same problematike elektronskih košuljica. Ceo softver je osmišljen kao maska za zloupotrebu. Propusti direktora, Aleksandra Kovačevića su oštetili Sokoj za preko 20 miliona dinara.

U pismu se upozorava da nizom mera i postupaka, Kovačević zaposlene drži pod srtrahom i kontrolom, te da donosi akte radi kažnjavanja zaposlenih, dok se oni koji su odgovorni za milionsku štetu nagrađuju.

“Ko je kažnjen za izgubljen spor protiv SBB? Prema rečima službenog advokata Sokoja, direktan krivac za gubitak spora SBB je zaposlena Dragana Mihajlović. Ona nije kažnjena.... Za ovaj spor, u kome ste izgubili ogroman novac, ona je od strane direktora nagrađena kreditiranjem preko Sokoja i kupovinom privatnog mobilnog telefona od vaših para. Ne postoje takvi akti da to može da se radi, jer po ovome onda i vi autori možete da tražite od Aleksandra Kovačevića da Sokoj i vama kreditira telefonske aparate”, navodi se u pismu i dodaje da iako nije sproveo disciplinski postupak protiv krivaca za SBB, Kovačević sprovodi postupke protiv zaposlenih za mnogo manje prekršaje, poput prekoračenja pauza od svega nekoliko minuta.

U pismu se upozorava i na friziranje i lažno prikazivanje poslovanja u godišnjim izveštajima, u kojima direktor i menadžment tvrde da je došlo do povećanja naplate. “Povećanja naplate nema, ali prikazuju kao da ima, jer u izveštaje ubacuju stari dug RTS. Kada se izuzme stari dug RTS, vidi se pravo stanje", stoji u pismu.

"Direktor i menadžment su promenili Plan raspodele pod geslom da tako svi rade, provukli su pravila koja favorizuju određenu grupu autora. Za obračun honorara, Belit daje podatke koji su netačni i frizirani, tako da su i vaši honorari pogrešni sa netačnim iznosima”, navedeno je u pismu i najavljeno da će ovom problemu više reči biti u narednom obraćanju autorima.

“Jedini način da se ovome stane na put, jeste da Vi autori formirate nezavisnu Komisiju koja će proveriti ove navode u zvaničnoj dokumentaciji Sokoja. Dragi autori, ovo je tek prvi mejl, uskoro sledi još informacija. Posle svega što znate i što ćete uskoro saznati, dobro razmislite da li ima autorskog prava, da li je u vašem interesu da stanete na put direktoru Aleksandru Kovačeviću i menadžmentu u njihovom očigledno namerno lošem poslovanju po Vas”, zaključuje se u pismu nepoznatog člana Sokoja koje je autorima poslato sa mejla Sokojleaks.

Netransparentni tokovi novca

Pored netransparentnih i, po autore, štetnih umanjenja ukupnog fonda za raspoodelu tantijema do kojih dolazi usled nepotrebnih troškova (na pr. za izgubljene sudske sporove, penale ili nepovoljne ugovore) i izdvajanja kroz kontroverzni Fond za kulturna davanja, brojne sumnje izazivaju nejasnoće iz finansijskih izveštaja o poslovanju Sokoja.

Tako su veoma čudne neobjašnjive razlike u isplatama koje Sokoj vrši prema pojedinim inostranim društvima i iznosa koje ta društva u svojim finansijskim izveštajima prijavljuju da su primila od Sokoja. Primera radi, prema podacima Sokoja, ta organizacija je za 2017. godinu slovenačkom partneru SAZAS uplatila 13.000 evra, dok u izveštajima Slovenaca stoji da je od Sokoja naplaćeno 10.000 evra. U slučaju hrvatskog HDS-ZAMP, Sokoj tvrdi da je u 2017. godini tom društvu isplatio nešto preko 220.000 evra, dok Hrvati u svojim izveštajima navode da su od Sokoja primili 186.000 evra. Čak i ako se pretpostavi da bi uočene razlike mogle da predstavlju razliku između bruto i neto iznosa (umanjenih za poreske odbitke), ispada da u slučaju Slovenije poreska izdvajanja iznose 30%, dok u slučaju Hrvatske na poreze ode svega 18% iako su u obe zemlje te stope gotovo identične.

Ništa manje kontroverzi ne izaziva ni stavka u troškovima poslovanja Sokoja koja se prikazuje kao amortizacija objekta i opreme, a koja je u 2017. godini iznosila 8.000.000 dinara (skoro 70.000 evra).

Takođe, nejasna je i stavka amortizacije softvera za koja je autore kroz umanjenje raspodele, samo u 2017. godini, koštala nešto preko 11.000.000. dinara (preko 90.000 evra). Inače, navedena amortizacija softvera nije obuhvaćena troškovima održavanja softvera za koje je Sokoj u 2017. godini platio firmi Belit oko 23.000.000 dinara. S obzirom da amortizacija objekata, opreme i softvera predstavlja knjigovodstvenu stavku, a ne realni godišnji trošak, nije jasno kako Sokoj tu stavku može da prikazuje kao realni trošak, a iz izveštaja koji se podnosi skupštini autora nije jasno ni za koje namene se taj novac kasnije koristi.

Jednu od značajnih kontroverzi izaziva i stavka sudskih i advokatskih troškova koja je 2017. godine iznosila preko 40 miliona dinara. Kako Sokoj ogromnu većinu sudskih sporova rešava u svoju korist, naplaćujući pored osnovnog duga i pripadajuće kamate, neobjašnjivo je da se na prihodnoj strani ne pojavljuje stavka sudskih troškova kada se oni naplate nakon dobijenih sudskih presuda. Predočavanje ovih podataka bi bilo od značaja članovima i iz još jednog razloga: to bi omogućilo analizu koliko redovna naplata, kao plod rada službi Sokoja, učestvuje u ukupnim prihodima Sokoja, tj. koliko je opravdano da autori izdvajaju ogorman novac za funkcionisanje ovih službi.

Prema navedenim primerima, desetine miliona dinara godišnje, koji se uzimaju autorima, troše se na netransparentan način što ostavlja prostor za brojne mahinacije i izvlačenje novca iz džepova autora na šta se brojni članovi ove organizacije uzalud ukazuju godinama unazad. 

Raspodela naknada autorima na osnovu nezakonitih potvrda emitera

Veliki skandal u radu Sokoja izbio je kada je otkriveno da su vršene isplate autora na osnovu potvrda emitera, a mimo košuljica, čiji izgled, način i rokove dostavljanja propisuju Zakon o autorskim pravima i Pravilnik o muzičkim košuljicama Sokoja.

Odredbe pomenutog Zakona i Pravilnika jasno propisuju obavezu emitera da u tačno predviđenim rokovima, obaveštavaju Sokoj o učestalosti i obimu iskorišćavanja predmeta zaštite, kao i o drugim okolnostima koje su relevantne za obračun i raspodelu naknada. Prema tim odredbama pomenuti podaci se dostavljaju jedanput mesečno, u roku od 15 dana od dana početka korišćenja predmeta zaštite, na način i u formi određenoj opštim aktima organizacije.

Dokazi o postojanju ozbiljnih nepravilnosti u ovom segmentu poslovanja pojavili su se kada su iz same organizacije procurele potvrde emitera koje su, umesto zakonom predviđenih košuljica, korišćene za naplatu tantijema od Sokoja. Tako su pojedini autori naknade naplaćivali na osnovu potvrda koje su, iako sa zaglavljem Sokoja, nosile potpise i pečate Radio-televizije Srbije, a koje su izdate sa zakašnjenjem od godinu dana. U potvrdama koje su izdate tokom juna 2017. godine, navodi se da je reč o podacima o emitovanju koji nisu navedeni u redovno dostavljenim muzičkim košuljicama za 2016. godinu. Prema podacima iz samih potvrda, one su izdavane kako bi bile upotrebljene kao finansijski podaci za raspodelu tantijema, dakle kao finansijske isprave.

Ovu praksu potvrdio je i Savet autora u svom Izveštaju za period jun 2017 – maj 2018. godine, u kome je konstatovano da je posebno formirana komisija utvrdila da je povećanje tantijema pojedinih autora “direktna posledica činjenice da emiter (RTS) nije dostavio sve podatke o emitovanim delima u predviđenim rokovima, već sa velikim zakašnjenjima”, zbog čega su isplate tim autorima obuhvatale period od nekoliko godina! Uprkos utvrđenim nepravilnostima, pa čak i ozbiljnih sumnji da je reč o falsifikovanim finansijskim ispravama, odgovornost za nastale propuste u potpunosti je izostala.

Direktor izbegava odgovore

Uprkos brojnim dokumentovanim primerima ozbiljnih nepravilnosti i obećanju direktora Aleksandra Kovačevića, Istraživački tim Antidota do trenutka objave ovog teksta nije dobio odgovore na pitanja koja su upućena rukovodstvu Sokoja.

Nakon više telefonskih razgovora obavljenih sa direktorom Kovačevićem i njegovog stalnog izbegavanja i prolongiranja termina za održavanja predloženog intervjua, Istraživački tim Antidota uputio je mail sa pitanjima za direktora Sokoja sa molbom da nam odgovori budu dostavljeni do 1. oktobra. Pravdajući se zauzetošću zbog dvodnevnog službenog putovanja u Sloveniju, direktor Kovačević je zatražio da mu rok za slanje odgovora produžimo do ponedeljka 8. oktobra, na šta je redakcija Antidota pristala uprkos tome što je to odlaganje zahtevalo ozbiljno revidiranje planova i odlaganja u pogledu rada na svim tekućim projektima.

Umesto obećanih odgovora gospodina Kovačevića, Antidotu je upućen mail od strane Jelene Sablić, stručne saradnice Odeljenja za komunikacije Sokoja, u kome nam je predloženo novo višenedeljno odlaganje u pogledu roka za dobijanje traženih odgovora.

“Ukoliko ste saglasni, možemo da dogovorimo termin krajem sledeće nedelje ili od 22. oktobra. Trenutno smo u procesu ISO sertifikacije, pa iz tog razloga ne možemo predložiti raniji termin”, navedeno je u mailu koji je redakciji Antidota poslala Jelena Sablić.

S obzirom na to da je taj predlog značio direktno kršenje obećanja koje nam je dao direktor Kovačević, ali i zbog okolnosti da bi dodatno višenedeljno odlaganje ugrozilo rad na ostalim važnim projektima Antidota, taj predlog nismo mogli da prihvatimo. U odgovoru novinara Antidota, direktoru Kovačeviću je ostavljena mogućnost da nam obećane odgovore dostavi do trenutka objavljivanja teksta što se nažalost ipak nije dogodilo. Umesto odgovora, 17. oktobra 2018. godine, članovi organizacije su obavešteni da je direktor Kovačević podneo neopozivu ostavku, a da je na njegovo mesto, privremeno postavljen dosadašnji operativni direktor Dejan Manojlović, lice koje je Kovačević mimo svih procedura doveo u Sokoj i postavio ga na visoku funkciju. Manojlović je na novu funkciju imenovan na predlog predsednika UO Srđana Hofmana, takođe, višegodišnjeg funkcionera Sokoja i osobe bliske donedavnom direktoru Kovačeviću.

Lica bliska Sokoju potvrđuju navode o nepravilnostima

Za razliku od, sada već bivšeg, direktora i njegovih PR savetnika, nekoliko ljudi bliskih Sokoju pristalo je da odgovori na pitanja novinara Antidota, dok su zaposleni u Sokoju to odbili jer se plaše odmazde menadžmenta. Novinarima Antidota je objašnjeno da je direktor doneo Pravilnik o poslovnoj tajni, koji krije informacije iz rada Sokoja i od samih autora, dok je Pravilnikom o radnoj disciplini uvedeno drakonsko kažnjavanje zaposlenih.

Naši sagovornici su potvrdili tačnost navoda bivšeg predsednika UO Petra Stokanovića. Oni na prvom mestu ukazuju da je Sokoj na volšeban način izgubio višemilionski spor protiv najvećeg kablovskog operatera SBB. Iako je tačan iznos, za koji su autori članovi Sokoja oštećeni, do danas ostao tajna, izvori iz ove organizacije ukazuju da je za ovaj slučaj krivcem proglašen desetogodišnji advokat Sokoja Milutin Trninić i to tek nakon što je on, za gubitak spora sa SBB, optužio Draganu Kovačević-Mihajlović, zaposlenu u Sokoju, za koju naši sagovornici tvrde da je bila u emotivnoj vezi sa direktorom Kovačevićem. Ona je, prema tvrdnjama advokata, napravila propust u radu i to tako što nije poslala dopis koji je trebalo da pošalje, a što je doveo do preokreta toka postupka. Iako je advokat tu zaposlenu osobu označio za odgovornu, tim povodom nije sproveden disciplinski postupak niti su ispitane njegove tvrdnje. Naši sagovornici ukazuju da je tvrdnja advokata trebalo da bude uzeta utoliko ozbiljnije ukoliko se zna podatak da on ranije nije izgubio ni jedan jedini bitniji spor u kome je zastupao Sokoj.

Zaposleni u Sokoju, takođe, svedoče da je pomenutom advokatu, Dragana Kovačević Mihajlović otvoreno pretila da će ga izbaciti iz Sokoja, ali i da je, zahvaljujući vezi sa direktorom Kovačevićem, u poslednje 4 godine u Sokoju zaposlila svoju kumu, sestru svog supruga i dve drugarice što svedoči da je voljom i saglasnošću prvog čoveka organizacije nepotizam u njoj postao redovna pojava. Pored toga, pomenutom advokatu je pretila da se “neće se smiriti dok on više ne bude advokat Sokoja" što se ubrzo i obistinilo. Isto se desilo i zaposlenima koji su dobili otkaz pre nekoliko meseci, jer su se zamerili dotičnoj. Sličnu izjavu "ja ću te išutirati iz Sokoja" je ponovila i direktor je naložio operativnom direktoru da nađe model za otkaz i zaposleni je otpušten jer nije evidentirao cigaret pauzu ispred zgrade Sokoja. Pored toga pomenuta zaposlena je svake godine višestruko nagrađena sa 13. i 14. platom, naravno i privatnim mobilnim telefonom od para Sokoja.

Značajno pitanje na koje direktor Kovačević nije pružio odgovor jeste i to zašto SBB nije tužen čim je prestao da plaća nadoknade, odnosno čim je ustanovljeno da dostavlja lažne podatke, nego je čekao da značajan deo duga zastari? Iako odgovornost za nastalu zastaru nikada nije utvrđena, simptomatično je da se i u ovom slučaju u centru zbivanja našla Drgana Kovačević Mihajlović koja je u to vreme bila koordinator zaduzen za poslovanje sa SBB.

Drugi veliki slučaj na koji su ukazali i pošiljaoci anonimnog pisma članovima Sokoja, ali i bivši presednik UO Petar Stokanović, jeste slučaj ugovora sa Belitom i softverom koji je bio predmet tog ugovora. Oni su ukazali da aktuelni direktor nije aktivirao odredbu Ugovora sa Belitom kojom je bilo moguće da o trošku Belita, Sokoj angažuje treću firmu da završi softver. Ni za ovaj propust nije utvrđena odgovornost niti je sproveden disciplinski postupak zbog čega su izostale i sankcije protiv odgovornih lica. Istovremeno, Sokoj već 8 godina, godišnje plaća oko 14 miliona dinara za softver, iako on još uvek nije završen.

Kada je u pitanju skandal sa izborom novih članova UO, kada je u taj organ izabran član koji nije ispunjavao formalne uslove (u trenutku kandidature nije bio član saziva Skupštine) i za koga se kasnije ispostavilo da se nalazio i u sukobu interesa, naši sagovornici tvrde da su sve odluke doneli Nadzorni i Upravi odbor. Na osnovu toga direktor je skupštini sugerisao da prihvati i glasa za “Gold diginet”, firmu protiv koje nije podneta tužba uprkos činjenici da ne plaća naknadu Sokoju. Da podsetimo, u slučaju kandidature “Gold digineta”, došlo je do vremenskog raskoraka u odlukama zbog čega vreme objave liste, kao uslova za njenu punovažnost, nije bilo ispunjeno, a postojalo je i odsustvo nadležnosti za dopunu liste onih koji su je dopunili.

Što se tiče slučaja isplate tantijema pojedinim autorima na osnovu pisanih potvrda emitera koje glase na ime i koje su dostavljane sa velikim zakašnjenjem i mimo propisane forme, do toga je došlo na osnovu plana raspodele čije su izglasavanje izlobirali autori koji su povezani sa RTS (emiterom koji je izdavao te potvrde). Bez objašnjenja direktora Sokoja ostalo je pitanje pravičnosti raspodele ako anonimni autori, na osnovu pomenutih potvrda, dobijaju najveće iznose, ali i čudna okolnost da su mnogi autori imali ogroman porast honorara nakon ulaska u organe Sokoja. Izvori iz same organizacije ukazuju da se to događa zato što pomenuti autori dolaze u stručnu službu i rešavaju svoje privatne probleme sa emitovanjem, a ne globalno za sve članove organizacije.

Veliki problem u poslovanju Sokoj ima i sa naplatom prihoda od digitalnih servisa (Deezer i sl.) što se, prema objašnjenjima rukovodstva, događa zato što nema stručnjaka iz te oblasti i zato što nije izrađen softver za obradu fajlova (Belit). To međutim, ne može da objasni podatak da je 2015-2016. naplaćeno emitovanje preko servisa Youtube, što je bio rezultat rada Kovačevićevog najbližeg saradnika, koga je kao nagradu za uspešan rad, uklonio sa tog posla, a isti poverio Dragani Mihajlović-Kovačević, kako bi joj bila povećana plata.

Odgovornošću direktora, veliki propusti u radu organizacije napravljeni su višegodišnjim neplaćanjem PDV u skladu sa zakonom sve do dolaska poreske policije koja je ustanovila ozbiljne propuste zbog kojih je nadležnom tužilaštvu podneto nekoliko krivičnih prijava protiv direktora Kovačevića, koje, prema našim saznanjima, još uvek nisu procesuirane.

Simptomatično je i to da je u poslednje 4 godine, direktor Kovačević zamenio 8 rukovodilaca od kojih su neki, dugogodišnji saradnici i zaposleni u organizaciji, Sokoj napustili zbog mobinga i pritiska direktora. Zbog toga su dva višegodišnja najbliža saradnika Kovačevića tužili za mobing.

Takođe, sada u Sokoju postoje tri direktora, što nikada nije bila praksa te organizacije koja postoji 60 godina, a cilj toga je da se napravi trijumvirat, čiji će se članovi rotirati iz mandata u mandat i pokrivati jedni druge što je, po svoj prilici, praksa čija je primena počela ostavkom direktora Kovačevića i imenovanjem na mesto vd dosadašnjeg operativnog direktora.

Ništa manje zabrinjavajući nisu ni podaci da je Sokoj, zbog administrativnih propusta zaposlenih, u poslednjih par godina platio oko 4 miliona dinara po sudskim presudama. Zbog navedenih propusta nije pokrenut ni jedan disciplinski postupak, niti su odgovorni autorima nadoknadili nastalu štetu. Simptomatično je da o ovoj vrsti nepotrebnih troškova članstvo udruženja nije obaveštavano. Razlog za ovakvu praksu je jasan: ukoliko postoji odgovornost direktora, stvar se zataškava, a kada je zaposleni sam kriv onda se primenjuju drakonske kazne.

Na kraju, naši sagovornici su ukazali na žalbe velikog broja autora zbog višegodišnjih kašnjenja tantijema iz inostranstva. Prema njihovim navodima, to se događa zato što nije razvijena automatska obrada podataka što je bio zadatak Belitovog softvera, već se obračuni rade ručno. Međutim, kamata koju Sokoj ostvari na honorarima autora, koje zbog navodnih tehničkih razloga isplaćuje sa kašnjenjem, prikazuje se kao prihod u finanijskom izveštaju. Sokoj tako uzima kamatu na novac domaćih autora, a u raspodeli ga deli drugim autorima, uključujući i one inostrane što predstavlja samo još jedan vid manipulacije novcem onih čija bi prava Sokoj trebalo da štiti.

Uhodana mašina za gutanje novca autora

Poznati kompoziitor Miodrag Ilić, vlasnik izdavačke kuće “Studio MMI”, ukazuje da su način rukovođenja Sokojem i brojne zloupotrebe u radu te organizacije, najveće prepreke u zaštiti i ostvarivanju prava autora.

“Kada govorimo o Sokoju kao organizaciji za ostvarivanje autorskog prava, možemo da konstatujemo da je ona mutirala u mašinu koja guta novac autora Srbije. U rukovodstvu Sokoja gotovo da i nema pravih autora kompozitora, vlast su preuzeli aranžeri i tekstopisci pod kontrolom direktora i ljudi koji decenijama tamo sede, kao nešto rade i troše autorski novac. Tamo na primer imate Srđana Hofmana, čoveka za koga ja ne znam da je napisao jednu jedinu notu u životu, ali je zato u okviru organizacije autora, decenijama unazad preko naknada za rad u organima i donacija uzeo više od bilo kojeg autora”, ukazuje Ilić.

On precizira da postoje brojni načini putem kojih se otima novac autora. “Jedan od omiljenih je preko konkursa za doniranje projekata, što je nezakonito. Ja kao autor nikada nisam potpisao odobrenje da se moj novac deli bilo kome. Sokoj nije kulturno-umetnička zajednica, niti fondacija, već esnafsko udruženje sa precizno utvrđenim mandatom da prikuplja i autorima prosleđuje njihov novac”, navodi jedan od najpoznatijih kompozitora narodne muzike.

Ilić ističe da u radu same organizacije ništa nije transparentno, da je redovna praksa da se potpisuju ugovori (npr. sa kompanijom Google za You Tube) pod velom tajne, sa klauzulama o tajnosti informacija, kao i da je sav obračun honorara, koliko je njemu poznato, izmešten van samog Sokoja. On procenjuje da za svoje finkcionisanje i nepotrebne troškove Sokoj od autorskih para uzima ogroman procenat koji daleko prevazilazi zakonske okvire, iako se u zvaničnim izveštajima tvrdi da troškovi iznose oko 20% ukupno naplaćenog fonda naknada.

Ilić je precizirao da je do sada čak i Zavod za intelektualnu svojinu jako malo mera preduzimao u sferi nadzora nad radom Sokoja, pravdajući svoju pasivnost manjkom ili nedostatkom ovlašćenja i mehanizama za delovanje. "Na sajtu Autentike postoji obimna dokumentacija na šta je sve skrenuta pažnja Zavodu, a što je ostalo bez odgovora. Ali suština ostaje ista – naš novac ostaje u njihovim rukama i ne stiže do svojih zakonitih vlasnika”, precizirao je Ilić.

 On dodaje da u kršenju autorskih prava učestvuje i RTS. “Sokoj bi novac autorima trebalo da isplaćuje na osnovu košuljica. Pre nekoliko godina pojedini autori počeli su da donose potvrde sa RTS o navodnom emitovanju, na osnovu čega uzimaju desetine hiljada evra, što se ponovo uzima iz fonda novca koji pripada svim autorima. Sokojem rukovodi ekipa na čelu sa direktorom Kovačevićem, a bojim se da pored njega postoji i veliki broj saučesnika, uključujući i firmu koja vrši obračun i plaćanja. Oni kontrolišu naš novac, protiv njih je bilo i krivičnih prijava i onih koje su podnošene Zavodu za intelektualnu svojinu i sve do jedne su završile u fiokama bez pravog epiloga”, istakao je Ilić i dodao:

“Mene lično zanima gde je moj novac i ono što mi po zakonu pripada. Mislim da sve to pod svojom kontrolom drži direktor Sokoja Kovačević, osim ako iza njega ne stoji neko iz senke. Sokoj neće raditi u korist autora sve do trenutka dok Statut organizacije ne postane manji od državnog ustava. Taj statut ima mali milion pravila, umesto da ima samo jedan član - da je to organizacija, ovlašćena od strane države, da u ime autora ubira novac od korisnika i da taj novac raspodeljuje autorima shodno broju emitovanja i kraj. U praksi, rukovodstvo Sokoja prvo odvoji novac za svoje provizije, troškove, donacije i ko zna šta sve, a tek ono što ostane deli se autorima.”

 Govoreći o mogućnosti da se takva praksa promeni nakon zatvaranja pregovaračkog Poglavlja 7, Ilić podseća da je pre dve godine u Privrednoj komori održana prva tribina o Poglavlju 7, koje se tiče intelektualne svojine. “Među govornicima je bilo stručnjaka i zvaničnika i tamo je bukvalno rečeno da evropska Direktiva nije sveto pismo, da ona može i ovako i onako da se primenjuje i mislim da je svima jasno šta je time poručeno. Zbog toga ja ne očekujem drastična poboljšanja tokom pregovora u okviru Poglavlja 7, baš zbog opstrukcija koje dolaze iz samog sistema”, naveo je Ilić.

Pored sistemskih nedostataka on ukazuje i na loše funkcionisanje i probleme u samoj strukturi organa Sokoja. “U vreme kada sam ja bio predsednik Nadzornog odbora Sokoja, nisam dozvolio da me uplaše, niti korumpiraju. Sve sam prijavljivao policiji. Tu je bilo toliko nepravilnosti koje su činjene bez ikakve zadrške, pošto su oni znali da to niko ne kontroliše. Posle tri meseca rada, ja sam ustanovio da je Kovačević mimo pravila potrošio preko 300.000 evra i svi iz tih tela su skočili da ga brane. To pokazuje da su sami autori dozvolili da ljudi koji nisu autori preuzmu kontrolu nad njihovim novcem i njihovim pravima”, naveo je Ilić.

 On smatra da jedino rešenje za okončanje postojeće prakse jeste promena u samom sistemu. “Tu mislim i na tužilaštvo koje ne procesuira krivične prijave, zbog čega se direktor smeje kada se podnese krivična prijava protiv njega. Jedino na šta su oni osetljivi jeste javno objavljivanje istine. Onog trenutka kada njihova imena budu pomenuta u tv dnevniku, oni će početi da rade svoj posao. Ovako, i ljudi u tužilaštvu i organima za nadzor rada kolektivnih organizacija primaju jako dobre plate i njima nije u interesu da se talasa. Estrada i autorska svojina dostižu milionske iznose u evrima i država nema sluha da, ne samo ono što po zakonu mora da štiti, već da su to njeni autori koji nemaju nikog drugog da ih uzme u zaštitu. Dok se država ne pokrene i ne počne da radi svoj posao, bojim se da nećemo imati rešenje za ovu situaciju”, upozorio je poznati kompozitor Miodrag Ilić.

ZAKLJUČAK

Brojna svedočenja o nepravilnostima u poslovanju Sokoja, kao i dokumentacija koja sve to potvrđuje, jasno ukazuju da je ova organizacija, suprotno njenoj osnovnoj funkciji, zauzela centralno mesto u sistemu uzurpacije i sprečavanja ostvarivanja autorskog i srodnih prava. Da stvari ni izbliza nisu onako blještave i svetle, kakvim se predstavljaju u zvaničnim friziranim izveštajima koje rukovodstvo Sokoja potura na odobrenje i verifikaciju Skupštini organizacije, ukazuje i okolnost odbijanja direktora Kovačevića da javnosti pruži odgovore na legitimna pitanja koja su postavili sami autori članovi organizacije. Na takav zaključak upućuje i to što većina članova organizacije i zaposlenih u njoj, iako složna u kritikama na račun rada aktuelnog rukovodstva, iz straha od odmazde uglavnom odbija da o situaciji u Sokoju govori pod punim imenom i prezimenom.

Zbog svih navedenih propusta rukovodstva Sokoja i nemerljive štete koja je zbog toga naneta autorima, predstojeće usaglašavanje domaće zakonske regulative sa Direktivom EU, u okviru pregovaračkog Poglavlja 7, predstavljaće idealnu priliku da se otklone brojni uočeni sistemski nedostaci koji su kumovali postojećem stanju. Prema sagovornicima Antidota, osavremenjavanje zakonodavnog okvira, uz neizbežno ukidanje monopola organizacija za kolektivno ostvarivanje i zaštitu autorskog i srodnih prava, uz dosledniju primenu nadzora i principa odgovornosti u radu pomenutih organizacija, jedini su način da se postojećim negativnim praksama stane na put i da se stvari postave na svoje mesto.

Ruku pod ruku sa uređenjem samog sistema zaštite prava intelektualne svojine, na samim autorima je da se izbore za kadrovsko provetravanje Sokoja i sređivanje odnosa unutar ove organizacije. Od rešavanja pobrojanih problema u najvećoj meri zavisiće i uloga koju će Sokoj imati nakon liberalizacije tržišta i ukidanja monopola koji sada poseduje. Ukoliko većina autora i dalje bude živela u uverenju da je Sokoj od organizacije za ostvarivanje mutirao u mehanizam za uzurpiranje prava i novca autora, oni će svoju zaštitu potražiti u okviru drugih organizacija i firmi specijalizovanih za zaštitu ove vrste prava. Na kraju, sa nestankom i migracijom većeg dela fondova za raspodelu, čak i oni članovi Sokoja koji su profitirali u postojećim okolnostima, neće više imati interes da ostanu u ovoj organizaciji, zbog čega će najstarije udruženje muzičkih autora na ovim prostorima zauvek nestati sa scene i ostati deo istorije kao primer kako, usled organizacionih nedostataka i nespremnosti da se menja, jedna organizacija može iznutra da se samouništi.

 Kompletno istrazivanje mozete procitati ovde

 

 

Ostali naslovi

Svi naslovi

Da li znate svoja prava i kako da ih ostvarite?

Stavljamo vam na raspolaganje svoje višedecenijsko iskustvo, kako u Srbiji, tako i u svetu.

Javite nam se!

ostvarisvojaprava@mascom.rs

Tel/Fax 011 30 89 205

Autori

Jovan Matić

Mioljub Krsmanović

Srđan Mitrić

Bojana Zimonjić Jelisavac - Mondo.rs

Emina Peruničić

Tatjana Bukvić

Slobodan Loka Nešović