10. avgust 2020.

Sektori kreativnih industrija

Nastavljamo seriju tekstova o kreativnim industrijama i njihovoj ulozi u modernoj ekonomiji. Naravno, posebno ćemo se baviti aktivnostima zasnovanim na autorskom (i srodnim pravima), ali počnimo od definisanja različitih sektora kreativnih industrija. Metodologija će biti definisana odgovorom na pitanje „KO ŠTA dobija u biznisu kreativnih industrija“?

Kada kažemo KO, mislimo na nosioca autorskog ili srodnog prava, dok se ŠTA odnosi na prihod koji dolazi od pravne zaštite autorskog (i srodnih) prava. Ovo veliko pitanje će nam pomoći da utvrdimo ŠTA je bitno za našu analizu, ZAŠTO je bitno i KAKO ćemo dobijene informacije tumačiti.

U nastavku je najčešća podela na sektore kreativnih industrija. Jasno je da za dublju analizu sektore treba prevesti u cifre koje se odnose na prihod i radna mesta. Prihodi dolaze i iz prodaje B2B (biznis ka biznisu – business to business)  i B2C (biznis ka korisniku- business to consumer).

Sektor

Aktivnost

Advertajzing, marketing

Marketinške agencije

Arhitektura

Arhitektonski biroi i firme

Knjige

Fizička i digitalna prodaja knjiga (uključujući i sve vrste stručnih knjiga)

Gejming

Izdavači, kreatori i prodavci video igrica; prodaja opreme

Muzika

Fonogramska i industrija muzičkog izdavaštva (publishing); nastupi uživo

Film

Produkcija, post-produkcija i distribucija filma

Novine i magazini

Izdavačka industrija novina i magazina (B2C i B2B, novinske agencije)

Izvođačke umetnosti

Aktivnosti vezane za izvođačke umetnosti: ples, pozorište, muzika uživo, opera, balet itd.

Radio

Aktivnosti radio emitovanja

TV

TV program, produkcija i emitovanje, uključujući kablovsko i satelitsko

Vizuelne umetnosti

Stvaranje vizuelnih umetnosti, muzeji, aktivnosti fotografije i dizajna

 

Svakako, naša analiza će biti ograničena na aspekte sektora koji su povezani sa autorskim i srodnim pravima, te ćemo pažnju posvetiti odnosu izmedju izvođača radova i samih stvaralaca, kreatora, odnosno B2B vezama.

Autorsko i srodna prava, ako ih percepiramo kao ekskluzivno pravo nosioca u odnosu na odredjeno umetničko delo, imaju važnu ulogu u tim odnosima. Dakle, navedene sektore možemo organizovati u grupe, uzimajući u obzir zajedničke aspekte koje različiti B2B odnosi imaju u odnosu na autorsko (i srodna) pravo.

Na primer:

  • Arhitektura se slaže sa vizuelnim umetnostima zbog prirode kreativnog rada i daljih posledica na primenu autorskopravnih pravila.
  • Novine i magazini mogu da idu sa advertajzingom i gejmingom, zato što su to sektori u kojima su, obično, kreatori angažovani da pruže svoje usluge i prenesu svoja prava izvođačima radova.
  • Ima smisla povezati radio i TV emitovanje.
  • Knjige i muzika idu zajedno, zato što se ekonomske naknade stvaraocima (kreatorima) isplaćuju mahom kroz tantijeme.
  • Film možemo povezati sa izvođačkim umetnostima, zato što u ova dva sektora imamo autore i izvođače, svaki sa svojim setom prava.              

U narednim tekstovima detaljno ćemo obraditi sektore, imajući na umu kako prava deluju u odnosu među B2B igračima. Definisaćemo sektore na osnovu toga ko su učesnici i koja su njihova prava, a zatim ćemo se baviti odnosom među učesnicima i načinom na koji autorsko i srodna prava definišu njihove odnose.

 

Ostali naslovi

Svi naslovi

Da li znate svoja prava i kako da ih ostvarite?

Stavljamo vam na raspolaganje svoje višedecenijsko iskustvo, kako u Srbiji, tako i u svetu.

Javite nam se!

ostvarisvojaprava@mascom.rs

Tel/Fax 011 30 89 205

Autori

Jovan Matić

Slobodan Loka Nesovic

Srđan Mitrić

Bojana Zimonjić Jelisavac - Mondo.rs

Emina Peruničić

Tatjana Bukvić