Pravni aspekt zaštite autorskih prava

Neminovno se postavlja pitanje uzroka koji u praksi dovode do tih zloupotreba. Po mom mišljenju, to su pre svega slaba informisanost nosilaca autorskih prava i slabo poznavanje mehanizama njihovog ostvarivanja. Prosto rečeno, autori i nosioci srodnih prava često ne znaju koja su njihova prava i to predstavlja pogodno tlo za nesavesna lica koja to neznanje iskorišćavaju.

U tom smislu moram reći da se u procesu ostvarivanja autorskih prava na najveće probleme nailazi tamo gde se oni najmanje očekuju. Sa jedne strane imamo ponašanje medija, posebno javnog servisa, koji vrše učestale povrede autorskih prava, a sa druge strane pravosudni organi – i pored činjenice da na papiru postoji sasvim solidna legislativa – često donose začuđujuće odluke.

Primera radi, mi vodimo više sporova protiv medija zbog povrede prava. Tako smo, u periodu dok Sokoj nije imao potpisan ugovor sa Google-om za YouTube servis, tužili RTS zbog neovlašćenog korišćenja autorskih dela iz našeg kataloga na ovom internet servisu. Naime, RTS je na svom YouTube kanalu putem interneta stavio u promet autorska dela tako što je monetizovao sadržaj na svom kanalu, bez bilo kakve dozvole autora ili nas kao nosilaca prava.

Uprkos tome, prvostepeni sud je doneo presudu kojom je branio stav PGP-a da se ovde radi o promociji njegovih izdanja. Naravno, PGP nije vršio nikakvu promociju već je ubirao prihode kroz naplaćivanje pregleda. Napominjem da su u pitanju stara izdanja koja su stara preko jedne decenije, pa o bilo kakvoj promociji ne može biti reči.

I zaista, drugostepeni sud je preinačio tu presudu i u svemu presudio u korist autora, zabranivši dalje kršenje njihovih prava. Ova presuda daje nadu da sudovi studioznije pristupaju autorsko-pravnim sporovima i da će se vremenom stvoriti pozitivna sudska praksa.

Takođe, imamo i primere i dobre prvostepene sudske prakse, ali najblaže rečeno čudnih drugostepenih odluka.

Tako su, na primer, pre nekog vremena mediji pisali da je Dušan Kojić Koja iz benda Disciplina kičme sudskim putem povratio neka svoja prava od PGP RTS-a. Radi se o postupku koji je Mascom vodio protiv PGP-a povodom srodnih fonogramskih prava na snimcima grupe Disciplina kičme. Prvostepenom presudom sud je odlučio u korist Mascoma, ali je tu odluku preinačio drugostepeni sud. Tom prilikom drugostepeni sud nije pobio činjenicu da je Dušan Kojić vlasnik fonograma već je, zbog određenih formalnih razloga, odbio tužbeni zahtev i time praktično omogućio PGP-u da nastavi da neovlašćeno koristi, tj. zloupotrebljava dokazana prava Dušana Kojića. Argument suda bio je da Mascom nema aktivnu legitimaciju da tuži, već to mora da čini nosilac prava lično. Ovakve odluke su opasne, jer, praktično, onemogućavaju promet intelektualne svojine, koji je jasno propisan Zakonom.

Smatramo da je neophodno činiti mnogo više da bi se svi neposredni i posredni učesnici u procesu ostvarivanja i zaštite prava edukovali, počev od autora i drugih nosilaca prava, pa sve do naših sudova.

Problema, dakle, ima i oni su kompleksni i veliki. Potrebno je angažovanje stručne, ali i opšte javnosti, kako bi se ova oblast unapredila i profunkcionisala na pravi način.

Intelektualna svojina mora biti shvaćena kao vlasništvo titulara i svako njeno korišćenje mora biti u skladu sa zakonom, uz dobijanje dozvole i, naravno, plaćanje odgovarajuće naknade.

Verujem da niko razuman ne bi pristao da mu neko neovlašćeno koristi automobil ili uzima stvari iz kuće. Po istom principu se autorima, interpretatorima i proizvođačima fonograma mora omogućiti da slobodno uživaju u sopstvenoj svojini, a u slučaju povrede prava im treba pružiti adekvatnu zaštitu.