Pola veka albuma „The Soft Parade“

Fascinantna i dijabolična pojava Jima Morrisona zahteva posebnu analizu. Njegov umetnički doprinos doživljaju, u to vreme mladog, muzičkog izraza nazvanog rokenrol definisao je sve buduće kantautorske i artističke devijacije. Činjenica da bez takve pritajene autodestruktivnosti koju ova muzika nosi rokenrol ne bi imao tako snažnu i istrajnu pokretačku snagu koja se ne zaustavlja više od pola veka.

Muzika grupe The Doors (Jim Morrison, Ray Manzarek, John Densmore i Robby Krieger) naginjala je psihodeliji koja je koketirala sa progresivnim rokom i bluzom, što je bio savršen ambijent za Morrisonov pesnički izraz. Godinu dana nakon fenomenalnog uspeha albuma „Waitng For The Sun“ (1968), grupa The Doors objavljuje album „The Soft Parade“.

Reč je o najkompleksnijem albumu u karijeri ovog benda. Usledio je nakon Jimovih čestih incidenata i eksperimentisanja sa narkoticima i alkoholom, što je uslove za rad učinilo nepodnošljivim. Bend je trošio previše sati u studiju, kao i novca. Sa druge strane, „The Soft Parade“ muzička je refleksija na albume koje su u to vreme objavili The Beatles („The White Album“) i Jimi Hendrix („Electric Ladyland“). Već same orkestarske i duvačke inovacije na albumu učinile su muziku grupe The Doors raskošnijom nego što su fanovi navikli na do tada objavljenim albumima.

Deo publike okrenuo je leđa bendu, ali mu se ubrzo i vratio shvativši da je njihova omiljena grupa zadržala estetiku i prepoznatljivu sugestivnost. Izražena je upeglanija autoritativnost Jima Morrisona na albumu „The Soft Parade“, naspram rapojasanosti kojoj se prepustio u privatnom životu.

"The Doors, Soft Parade (50th Anniversary Deluxe Edition) Box Set“ sadrži tri CD-a a deluxe izdanje i vinil. Na njemu su zastupljeni neobjavljeni snimci i stripped-down verzije pesama. To će posebno obradovati diskofile koji nisu oduševljeni bogatim aranžmanima zvaničnih snimaka pesama na originalnom izdanju iz 1969. godine.

„The Soft Parade“ ostaje upamćen po uspehu koji je postigao sporije od svojih prethodnika, legendarnom singlu „Touch Me“, velikom uticaju koji je izvršio, kolekcionarskoj vrednosti koju je ovaj album stekao i po prvom selfiju ikada napravljenom za potrebe omota jednog albuma.