Platinasti status za platinastu plavušu

Na pitanje zašto je čekala toliko dugo, odgovara da joj je i drago što je taj proces toliko trajao jer nije želela da neko drugi kontroliše njenu karijeru i kreativnost. Iako ima samo 27 godina vrlo je samosvesna i iskrena: priznaje da su je svi bivši momci varali ali da tada nije mogla da ih „oduva“ kao što može danas u svojim pesmama. Vrlo je odlučna u tome da svoju publiku (pogotovo ženski deo) sačuva od ljubavnih razočaranja, i zato pokušava da prenese „girl power“ – trend toliko popularan među zvezdama ove godine – kroz svaki svoj stih. „Speak Your Mind“, njen debi album, posvećen je u potpunosti misiji da se predstavi kao stvarna i ranjiva osoba, umesto neke vrste motivacionog govornika koja kroz pesme objašnjava kako preboleti raskid ili objasniti dečku da ste zaista samo prijatelji.

Debi singl An Mari ( prezime Nikolson je „odbacila“ u kreiranju svog umetničkog imena“), pod nazivom „Summer Girl“ objavljen je pre pet godina nakon čega se povukla u svojevrsnu „ilegalu“: nastavila je da vežba uživo, nastupajući sa Rudimentalom a onda joj se prošče godine dogodio planetarni uspeh pesmom „Rockabye“, duetom sa Clean Bandit-om i Sean Paul-om – zapravo odom svim samohranim majkama. Zanimljivo je da je publiak, na prvo slušanje, mislila da je u pitanju Rihanna a i sama Anne Marie tako naziva svoju boju glasa „Rihanna Voice“ – koja je zapravo samostalni instrument, koji po njenoj želji postaje „tropski“ grlen.

Pa ipak i dalje je vrlo iskrena i kaže da, da je objavila album pre pet godina, sasvim sigurno ne bi prošao zapaženo: tada je Alicia Keys objavila „Songs in A Minor“, Christina Aguilera „Stripped“ i to su bili albumi kakve je želela da pravi. Na tragu Aguilera-ine pesme „Beautiful“ je nastala njena „Perfect“, u kojoj slavi nesavršenosti svog tela i utehu jedenje makarona sa sirom ispred televizora.

Jednako otvoreno priča i o svom mentalnom zdravlju i problemima sa kojima se sreće celog života: izuzetno je anksiozna i uvek se brine da se ljudima neće svideti. „Nekada je to bilo u smislu da li ću se svideti ljudima u prostoriji a sada, kada imam nastupe u ogromnim dvoranama, skoro uvek izađem sa koncerta misleći ’Bože, sve ove hiljade ljude me mrze’. I dalje se plašim da uđem u sobu, i uvek mora da bude par ljudi koji će ući ispred mene, ne bi li skrenuli pažnju.“ Drugi problem sa kojim se susreće je to što je izuzetno empatična. Naime, trebalo je da ima koncert u dvorani „Bataklan“ u Parizu, samo nekoliko dana nakon stravičnog terorističkog napada ali ju je to toliko potreslo da nedelju dana nije izlazila iz svoje sobe, plačući. „Tada sam mislila da imam bipolarni poremećaj i tek sam uz pomoć terapeuta saznala da sam zapravo pre-empatična i preosećajna. I dan-danas pokušavam da pomognem svima oko sebe, čak i nepoznatim ljudima koje vidim da se, na primer, svađaju na ulici“, priča platinasta plavuša rodom iz Eseksa.

Jedna od važnih stvari u karijeri je i poznanstvo a potom i prijateljstvo i poslovna saradnja sa Edom Sheeran-om, sa kojim se upoznala preko zajedničke izdavačke kuće. Njih dvoje su zajedno napisali njen najnoviji hit „2002“, omaž detinjstvu  – u čijem refrenu se pominju muzički hitovi iz tih godina Nelly-a, Nsync-a i Britney Spears. „Želela sam da se prisetim perioda kada je sve bilo tako lako, kad nismo morali da plaćamo račune ili razmišljamo o osiguranju automobila“. Kako kaže, izdavačka kuća joj je dala dovoljno vremena da se izbori sa svojom anksioznošću pa ipak prošle godine je imala samo tri slobodna dana. „Ja se, zapravo, od svoje druge godine bavim različitim vrstama nastupa – plesom, karateom, pevanjem – što je pomala ironično, kada se uzme u obzir moja trema. Ali s druge strane to me je naučilo da mi je potrebna struktura da bih održala kontrolu. Verovatno će neko za mene pomisliti da sam kontrol frik, pogotovo kad čuju da ne dam nikome da mi spakuje kofere. Ali s druge strane, to je dobra stvar, jer nikada nikome neću prepustiti kontrolu nad svojom karijerom“.