1. jun 2021.

Muzika za Oskara

Muzika zauzima važno mesto u prenošenju filmske ekspresije i svi ćemo se složiti da je film bez muzike teško zamisliti, naročito kada se desi da filmske teme dospeju na top liste i nastave svoj put dugo nakon prestanka emitovanja filmova.

Svi volimo s vremena na vreme da pogledamo dobar film uz kokice, pivo/sok jer je gledanje filmova jedan vid dobre zabave. Ali da li je samo to? Film kao takav, oblik je umetnosti namenjen publici, ali u uskoj je korelaciji sa drugim umetnostima kao što su književnost, muzika, slikarstvo…

Muzika zauzima važno mesto u prenošenju filmske ekspresije i svi ćemo se složiti da je film bez muzike teško zamisliti, naročito kada se desi da filmske teme dospeju na top liste i nastave svoj put dugo nakon prestanka emitovanja filmova.

Od kada se pojavio prvi zvučni film, 1927. Godine, filmska muzika mnogo brže evoluira. Bliska saradnja reditelja, kompozitora i scenarista, koji zajedno predstavljaju esenciju filma, tokom tridesetih, četrdesetih, pedesetih godina dvadesetog veka dovodi do poboljšanja audio-vizuelne koherentnosti.  Svi ćemo se složiti da je muzika glavni prenosioc emotivne i narativne informacije gledaocu, direktno ili indirektno. Važno je napomenuti da film, čak ni mjuzikl, ne podrazumeva postojanje muzike sve vreme trajanja, jer bilo bi u neku ruku opterećujuće. Ključni momenat filmske muzike je u balansu odnosa muzike i tišine.

Među prvim kompozitorima koji su se proslavili na filmu bili su Džordž Geršvin, Ajra Geršvin i Irvin Berlin, tridesetih godina tu je bio Kol Porter, pamte se potom i pojedinačni songovi iz mjuzikala sa Džinom Kelijem, Džuli Endrjuz ili Džudi Garland, ali i instrumenali koji su nekada dospevali i do prvih mesta na top listama popularne muzike.

Filmove Federika Felinija, pre svega, teško je i zamisliti bez muzike Nina Rote. Rota je tokom svoje karijere napisao više od 150 tema za italijanske i filmove drugih svetskih produkcija. Među njegovim najpoznatijim kompozicijama su teme za Felinijeve filmove „Ulica“, „Sladak život“, „Amarkord“, „Osam i po“, muzika iz „Romea i Julije“, a nesumnjivo najpoznatija širem krugu ljubitelja filmova je njegova muzika iz „Kuma“ Frensisa Forda Kopole.

NAJPOZNATIJI KOMPOZITORI FILMSKE MUZIKE

Henri Mancini

„Pink Panterova tema“ verovatno je najpoznatije delo američkog kompozitora, dirigenta, aranžera, pijaniste i flautiste Henrija Mancinija, smatranog jednim od najvećih stvaralaca filmske muzike svih vremena. Dobitnik je čak četiri Oskara za svoja dela, 1961. godine čak dva: za muziku za film „Doručak kod Tifanija“ i za najbolju pesmu („Moonriver“ iz istog ostvarenja). Već sledeće godine osvojio je zlatnu statuu za najbolju pesmu („Dani vina i ruža“), a Oskar mu je pripao i za originalnu muziku iz filma „Viktor Viktorija“ reditelja Blejka Edvardsa, njegovog starog saradnika iz serijala filmova o Pink Panteru i TV serije „Piter Gan“. Zanimljivo je i da je njegov instrumental „Ljubavna tema za Romea i Juliju“ proveo dve nedelje u vrhu Bilbordove top liste pop muzike.

Enio Morikone

 Za života je napisao više od 500 kompozicija, mahom filmske muzike, ali i dela iz savremene klasične muzike na koja je bio veoma ponosan. On potpisuje muziku za Leoneova ostvarenja „Dobar, loš, zao“, „Bilo jednom na Divljem zapadu“, „Bilo jednom u Americi“, za „Dane raja“ Terensa Malika, za „Misiju“ Rolanda Džofea, „Nedodirljivi“ Brajana de Palme.

Džon Vilijams

Kada se spomene ime ovog velikana, svima nam je jasno da nam je prva asocijacija muzika iz filma “Ratovi Zvezda” koju je Akademija za film proglasila najboljom svih vremena. Pored toga autor je nekih od najnagrađivanijih i najpopularnijih filmskih melodija svih vremena.

Džon Vilijams potpisuje muziku za kultne filmove kao što suSupermen“ , „Ajkula“, „Bliski susret treće vrste“, „E.T. vanzemaljac“, serijal o Indijani Džonsu, „Šindlerova lista“, „Spasavanje redova Rajana“  kao i prva tri filma iz serijala o Hariju Poteru, blokbastera poput „Sam u kući“ ili „Park iz doba jure“.

Hauard Šor

Kanadski kompozitor Hauard Šor, publici je poznat pre svega po melodijama iz trilogije „Gospodar prstenova“ i „Hobit“. Napisao je muziku za film„Muva“, „Ukleti blizanci“, „Madam Baterflaj“, „Goli ručak“, a njegovu muziku možemo čuti i u trileru „Kad jaganjci utihnu“, filmovima „Sedam“ i „Igra“, u „Filadelfiji“ sa Tomom Henksom, u klaustrofobičnoj „Ćeliji“.

Hans Cimer

Nemački kompozitor Hans Cimer prepoznat je u Holivudu kao jedan od najinovativnijih muzičkih talenata u domenu komponovanja filmske muzike i produkcije. Dobitnik je Oskara za muziku u crtaću „Kralj lavova“, a njegove teme mogu se čuti i u serijalu „Pirati sa Kariba“, trilogiji o Betmenu pod nazivom „Mračni vitez“ , u filmovima „Interstelar“ i „Dankirk“, u „Telmi i Luiz“, „Gladijatoru“ i „Padu crnog jastreba“ , kao i u „Kišnom čoveku“, kojim je i počela njegova karijera u Holivudu. Drugačiju vrstu njegovih melodija mogu da čuju i ljubitelji crtaća u „Madagaskaru“ ili filmu „Simpsonovi“.

Ludoviko Einaudi

Zanosna muzika kompozitora i pijaniste Ludovika Einaudia, koju stvara duže od tri decenije, postala je jedna od najprepoznatljivijih na svetu. 2011. Ludoviko stvara muziku za film „Nedodirljivi“.  Film je dobio posebnu nagradu za muziku, što je kompozitora uzdiglo na još veći tron. Filmska muzika u filmu Nomadland uključuje numere iz Einaudijevog projekta Sedam dana hoda, inspirisane kompozitorovim šetnjama italijanskim Alpima, koji je postao najbrže strimovani album ikad kad su klasični kompozitori u pitanju.

Danas je sve učestalije korišćenje popularne pop, rok, hip-hop itd. muzike na filmu i ove se numere nalaze na soundtrack-ovima filmova. Svi znamo da ima dobre i loše muzike na filmu i van njega. Da bi filmska muzika bila dobra mora sadržati određene estetske principe.

Muzika na filmu veoma snažno deluje na svest i osećanja publike. Ona spaja ili razdvaja celine, vraća u prošlost, objašnjava izraz na glumčevom licu, dodeljuje dramskim situacijama tragično, komično ili bilo kakvo drugo usmerenje.

 

Autor: Vojislava Mitrović

Ostali naslovi

Svi naslovi

Da li znate svoja prava i kako da ih ostvarite?

Stavljamo vam na raspolaganje svoje višedecenijsko iskustvo, kako u Srbiji, tako i u svetu.

Javite nam se!

ostvarisvojaprava@mascom.rs

Tel/Fax 011 30 89 205

Autori

Jovan Matić

Slobodan Loka Nesovic

Srđan Mitrić

Bojana Zimonjić Jelisavac - Mondo.rs

Emina Peruničić

Tatjana Bukvić