Muzika kao terapija

U nekim davnim vremenima, muzika je bila dostupna onima koji su je izvodili ili onima koji su bili prisutni pri samom izvođenju. Dejstvo muzike na čoveka i njegov celokupni organizam poznato je od davnina.  U Starom veku se smatralo da muzika utiče na zdravlje, kao i na moral ljudi. Početkom 20. veka muzika je počela da se koristi u lečenju stresa i neuroza, koji su posledica urbanog stila života, kao i za lečenje ranjenih i obolelih u ratovima. Smatra se da muzika odražava način života, moralne osnove društva i harmoniju prirode.

Pedesetih godina prošlog veka osnovana je nauka koja se bavi uticajem muzike na čoveka – MUZIKOTERAPIJA. Muzika duboko prodire u čovekov mozak, tj. u onaj deo koji predstavlja raskršće čulnih doživljaja i emocija. Čovek koji sluša muziku, izložen je njenom uticaju hteo to ili ne, jer jednostavnim slušanjem, ona dopire do uma. Ona utiče i na fiziološke procese, motorne aktivnosti, emocije, raspoloženje i kognitivne procese.

Ona je naprosto jezik ljudskih emocija jer se kroz nju izražavaju osećanja. Skoro svaka reklama ima muzičku podlogu, jer se time utiče na emotivni deo ličnosti.  Kod starih ljudi, dok slušaju “muziku svoje mladosti” reakcija je pozitivna jer ih vraća u “neka lepša vremena”. Muzikoterapija se primenjuje i kod zdravih osoba u cilju podsticanja rasta i razvoja,kao i mentalne stabilnosti. Slobodno možemo reći i da je muzika najrazgovetniji jezik nesvesnog, jer je upravo ona najjači čulni stimulans za koji se zna.  Ona deluje na naše emocionalne sposobnosti mnogo jače i brže nego bilo šta drugo. Utvrđeno je i da izaziva fizičke reakcije kod mnogih ljudi, a takođe ima i sposobnost da oslabi ili osnaži emocije. Kad nas pesma “dirne” dešava se da osetimo treperenje u stomaku, žmarce niz kičmu, smeh, suze…

Možemo slobodno zaključiti da muzika značajno utiče na naše živote. Mnogi ljudi dišu i žive kroz muziku jer im je to način opuštanja, drugi pak zarađuju novac od nje. Kod dece uzrasta od 3 i više godina, istraživanja su pokazala, da ukoliko se muzički obrazuju ili uče da sviraju neki instrument, naprednija su u domenu motorike, razvoja govora i sposobnosti rasuđivanja. Složićemo se svi da ne postoji osoba koja ne voli muziku i nema bar jednu omiljenu pesmu, pevača ili pevačicu.

Autor: Vojislava Mitrović