Matija Bećković: jezik kao otadžbina

Književnik, filolog, pesnik, akademik... Matija Bećković, koji već decenijama živi i stvara u Beogradu, rođen je 29. novembra 1936. godine u Senti u nekadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. Početkom Drugog svetskog rata, sa ocem i majkom se odselio u Velje Duboko, mestašce pored Kolašina iz kojeg Bećkovići vode poreklo. Za njegov književni i privatni razvoj značajan je i period boravka u Valjevu, gradu u kome je upoznao svoju veliku inspiraciju i životnu saputnicu Veru Pavladoljsku. U tom periodu je, u časopisu „Mlada kultura“, 1957. godine, objavio i prvu svoju pesmu, „Preludium“. Opčinjen gimnazijalkom iz Valjeva, Bećković je napisao pesmu Vera Pavladoljska koja je objavljena nekoliko godina kasnije, a njen lik je obeležio i njegovu prvu knjigu, objavljenu 1962. godine. Ta poema je vrlo brzo izazvala ogromnu pažnju književne javnosti i kritičara u zemlji, ali i šire. Bećkovićeva knjiga našla se u Gutenbergovom muzeju i Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. Iste godine je primljen u Udruženje književnika Srbije, stekavši tako status etabliranog pisca. Zatim su usledile knjige „Metak lutalica“, „Tako je govorio Matija“, „Ćeraćemo se još“... Matijini stihovi objavljivani su u Književnim novinama, Politici, NIN-u...

Radio je i kao novinar u magazinima „Čik“, „Zum“ i „Čik pogodi“, ali i kao saradnik na Televiziji Beograd u periodu kada je urednik dečjeg programa u toj kući bio slavni pisac i njegov veliki prijatelj, Dušan Radović. Napisao je dve televizijske drame i dve jednočinke za decu. Značajno mesto u njegovom opusu zauzimaju i dela: „O međuvremenu“, „Če – tragedija koja traje“ i „Reče mi jedan čoek“...

Matija Bećković je jedan od naših najčitanijih i najcitiranijih pisaca. Njegova dela prevođena su na više svetskih jezika. Njegovi društveni, politički i fenomenološki stavovi obeležili su celu jednu epohu. U javne rasprave o tradicionalizmu i modernizmu u književnosti počeo je da se uključuje još tokom gimnazijskih dana, a svoje stavove o društvenim, političkim, nacionalnim i drugim temama aktivno iznosi, zastupa i brani i danas. Smatra da je njegova poetika bliska onoj Oskara Daviča, Miodraga Pavlovića, Vaska Pope i Stevana Raičkovića.

Od sada će Mascom Publishing – čiji autorski katalog već obuhvata imena kao što su Duško Radović, Dragan Lukić, Dušica Lukić, Ljubivoje Ršumović, Milovan Danojlić, Moša Odalović, Pero Zubac, Vladimir Andrić, Predrag Peđa Trajković, Dobrica Erić, Milovan Vitezović, Tode Nikoletić, Mira Alečković – sa velikim zadovoljstvom administrirati i štiti prava na dela i ovog velikana naše pisane reči.

Autor teksta Emina Peruničić

Fotografija ljubaznošću Ljudmile Bećković