Londonska faza Discipline prvi put na vinilu!

Disciplina kičme specifična je pojava na ovim prostorima. Čitav novi talas sa početka osamdesetih krasio je entuzijazam i inovativnost koja se ogledala u tada hrabrim idejama. Čitava generacija rok muzičara na prostoru bivše Jugoslavije grabila je ka novom vremenu, predvodeći hordu sledbenika zasićenih klasičnim rokenrol izrazom.

Kojinu Disciplinu moramo posmatrati kao fenomen koji je prerastao pomenuti talas i već u narednim koracima, od sredine osamdesetih pa do početka devedesetih prošlog veka, formirao sopstvenu kulturu, izraz, estetiku i vizuelni identitet. Pored objavljenih albuma, svi ti detalji dokumentaristički su zabeleženi na kompilacijama „Ove ruke nisu male vol. 1-3“. Tokom devedesetih svet prolazi kroz tehnološki preobražaj, kreativnost je u zaletu a industrijalizacija na vrhuncu. Muzički biznis prerasta sopstvene mogućnosti, a muzičari bivaju jasni u izrazu i kritici. Ova sredina bila je izopštena iz većine navedenih trendova. Prolazeći kroz ratove i mrak, muzičari su se snalazili kako su znali ili umeli, ovde ili negde drugde.

Disciplin A Kitschme je bila Kojina reakcija na sve. Boraveći u Londonu, direktno iz „Belgrade House“, slao je misli i ideje koje su nam poznate, sada na engleskom jeziku. Kojino muzičko stvaralaštvo tokom boravka u Londonu bilo je izuzetno. Londonska faza Discipline bila je najplodnija u dotadašnjem radu benda i rezultirala je albumima koji su iz ove perspektive i dalje progresivni, vanserijski i senzacionalni.
„Bend je nekako preživeo sve nedaće koje su nas zadesile. Pronašao sam načina da oformim bend u Londonu pod imenom Disciplin A Kitschme, za mene je to bilo izuzetno važno. Pratio sam šta se u muzici dešava i naša ideja je bila da sviramo popularnu dens muziku na „živim“ instrumentima. To je bio zaista pionirski potez. Bio sam apsolutno zadovoljan, što je važno ako ne i najvažnije, jer autor prvo mora biti zadovoljan svojim radom, tek onda može zadovoljiti druge“, kaže Koja.

„I Think I See My Self On CCTV“ je prvi album iz takozvane londonske trilogije, originalno objavljen 1996. godine. Pevačica Gofie Bebe, bubnjar Pete "Beat" Warren i Koja kao Black Tooth snimili su dobro poznate pesme Discipline, prepevane na engleski jezik. "Behind Nine Hills" ("Iza 9 brda"), "Oh Why?" ("Zašto"), "I've Got Those Teknicolor Eyes" ("Novac neće doći"), "Do Not" ("Nemoj"), "Have You Ever Heard Of Any Other Rhythm?"("Da li ti znaš za neki drugi ritam?“) bile su još moćnije i još furioznije, osvežene neumoljivim džangl-zvukom i moćnim soul-bluz glasom. Na album je uvrštena i jedna nova pesma „Queueuing“, nastala na britanskom tlu.

„Taj album bio je zvučna bomba! Imao je zadatak da predstavi bend britanskom muzičkom establišmentu, a pre svega publici. Dosta sam se mučio tokom prepeva, odnosno prevoda pesama na engleski jezik. Prvenstveno zbog toga što sam celog života učio ruski jezik, od osnovne škole i dalje kroz život. Gofie mi je pomogla, bilo je teško prevesti pesme na engleski jezik, a zadržati njihovo inicijalno značenje. Trudili smo se da tekst na engleskom maksimalno prilagodimo i učinimo razumljivim.“

„Heavy Bass Blues“ grupa Disciplin A Kitschme objavila je dve godine kasnije. Stavljen je još veći akcenat na Kojinu virtuoznost, delimično se album i dalje oslanja na prepeve poznatih Disciplininih pesama uz nekoliko potpuno novih. Bend zvuči superiorno, usvirano i eksplozivno. Bas, bubanj i glas na delu! Kao uspešne izdvojile su se teme: "Ain't No Reason", "Tobacco Road" (obrada The Nashville Teens), "High-Temperature Man" ("Čovek sa visokom temperaturom"), "Heavy Bass Blues" a posebno mesto imala je „Buka u modi“ odnosno "Noize In Fashion".

„Drugi album je sadržao zvuke koji su oslikavali ono što se tamo na ulici dešavalo. Inače ceo moj boravak u Londonu bio je u tesnoj vezi sa svim događajima ovde. Nakon prvog albuma smo počeli redovnije da dolazimo u Beograd i da sviramo, što je okarakterisalo ceo taj period po završetku rata na prostorima biše Jugoslavije.“

„Refresh Your Senses, NOW!“ izašao je početkom novog milenijuma. Disciplin A Kitschme je imala novog bubnjara, tada vrlo mladog Will Parkera. „Ako je Beat bio poneki put možda i preopširan u svojim atraktivnim instrumentalističkim majstorijama, zbog čega je bio omiljen među publikom i specijalno muzičarima, novi bubnjar je bio pravi predstavnik nove generacije, odrasle na rave estetici i drum and bass izrazu, što je bendu apsolutno odgovaralo:“ Na završnom izdanju ove trilogije Koja se pozabavio svim tim tehnološkim napretkom, novom eksploatacijom i njenom ekspanizijom koja nimalo nije bila naivna. Svet je dobijao obrise kolektivne paranoje. Po tome se začeprkalo na primeru „kamera za bezbednost“ sa prvog albuma, dok je na „Refresh Your Senses, NOW!“ grupa Disciplin A Kitschme hrabro zavirila u mračne dubine novoosvojenog - sajber univerzuma. Prizor nije bio prijatan.

 „Taj album je „otišao u neku svoju sobicu“. Bio je mračan i drugačije produkcijski postavljen,“ priseća se Koja,“ predstavljao je i neku vrstu rezignacije. Mislim da se ni dan-danas nije desio bend poput Disciplin A Kitschme koji je toliko snažno i na tako radikalan način pristupio sviranju dens muzike na bas gitari i bubnju.“

Sa sigurnošću možemo tvrditi da je reč o legatu, ultimativnom zvučnom zapisu jednog vremena, najproduktivnijoj fazi rada, najrevolucionarnijeg benda koji je ovaj prostor ikada izrodio u muzičkom smislu. Kojina progresija i vizionarski pristup na ovim izdanjima potvrđena je njihovom višedecenijskom aktuelnošću i svežinom. Tom činjenicom se mali broj muzičara danas može pohvaliti.