Duškova Svaštara

Zahvaljujući uspešnoj saradnji Mascoma i Lagune, pred nama je jedno neobično izdanje pod nazivom Svaštara u kome su predstavljene, uglavnom do sada neobjavljene, Duškove crtice i osvrti na razne teme, njegova neobično dirljiva pisma sinu Milošu, usputni zapisi, crteži i krokiji, misli o sopstvenim zabludama, poeziji, jeziku...  

Duško je bio jedan od naših najplodnijih i najraznovrsnijih pisaca i autora. Pisao je i stvarao za novine, televiziju, objavljivao je knjige za decu i odrasle, oprobao se u uredničkim i voditeljskim vodama. Bio je hroničar i kritičar svog vremena i društva u kome je živeo. Govorio je istinu, često je saopštavajući onako ogoljenu. Kao takav, nikada nije bio miljenik režima, ali je ipak uspevao da očuva svoj glas i reputaciju. Simpatije koje njegovi čitaoci gaje za njega predmet su želje mnogih autora. Danas, kada je od njegove smrti prošlo više od tri i po decenije, Duško je i dalje jedan od najtraženijih, najčitanijih i najpopularnijih pisaca našeg jezika. Prošle i ove godine, njegovi naslovi ponovo su se našli na top listama naših izdavača i knjižara, da ne govorimo o tome da je i dalje naš najzastupljeniji autor u udžbeničkim izdanjima i lektiri...

Ako bismo morali da izdvojimo ono po čemu ćemo ga pamtiti, to bi možda ponajpre bile dve njegove osobine: njegova vedrina, za koju je govorio da je povod i smisao njegovog bavljenja literaturom, i ljubav i blagonaklonost sa kojom je gledao na život i ljude, opraštajući im unapred sve njihove nesavršenosti.

Za kraj, jedno kratko Duškovo pismo sinu Milošu, iz 1964. godine.

Lepi dečko,

Otišao sam daleko i popeo se visoko.

Vratiću se. Nejlepše je pored tebe.

Voli te tata