Definisanje kreativnih i industrija kulture

Podsetićemo da su studije koje je sproveo Zavod za intelektualnu svojinu pre nekoliko godina pokazale da zanimanja koja proizilaze iz kreativnih industrija učestvuju u BDP Republike Srbije sa preko 4%, dok je u Evropi taj procenat i veći.

Kako bismo što bolje shvatili značaj ovih podataka, u nastavku vam donosimo nekoliko definicija koje su razvile i široko primenjuju, kako zvanične tako i nevladine organizacije u svetu, da bi opisale termin kulturne i kreativne industrije (CCI – Cultural and Creative Industries). Nadamo se da će to doprineti boljem razumevanju značaja koje ove delatnosti imaju za privrede zemalja u aktuelnom istorijskom trenutku liberalnog kapitalizma, a istovremeno i kako su se i zašto našle u prvim redovima naleta tekuće krize izazvane pandemijom virusa Covid19.

Organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija – UNESCO – smatra da su kreativne industrije sektori organizovanih aktivnosti čiji su glavni ciljevi proizvodnja ili reprodukcija, promocija, distribucija i/ili komercijalizacija roba, usluga i aktivnosti kulturne, umetničke ili prirode vezane za baštinu. Po UNESCO-u, industrije kulture, kao što su izdavaštvo, muzika, film, zanati i dizajn, imaju ujednačen rast i igraće glavnu ulogu u budućnosti kulture.

Po Svetskom ekonomskom forumu, kreativna ekonomija obuhvata vizuelne umetnosti, zanate, festivale kulture, slikarstvo, skulpturu, fotografiju, izdavaštvo, muziku, igru, film, radio, modu, arhitekturu i video igre. Kreativna industrija je ozbiljan biznis i jedan je od najbrže rastućih sektora na globalnom nivou.

Kreativne industrije mogu biti definisane kao ciklus stvaranja, proizvodnje i komercijalizacije proizvoda i usluga koje kao primarnu investiciju koriste znanje i intelektualni kapital. One se bave uzajamnim dejstvom različitih podsektora u rasponu od tradicionalnih zanata, produkcije knjiga i vizuelnih i izvođačkih umetnosti, do polja koja su tehnološki intenzivnije definisana i orijentisana ka uslugama, kao što su muzička i filmska industrija, televizijsko i radio emitovanje, novi mediji i dizajn. (UNCTAD – Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj).

Definicija koju daje OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) je nešto konkretnija. Široki spektar kulturnih i kreativnih industrija (CCI) uključuje kulturno nasleđe, arhitekturu, muziku, izvođenja uživo, izdavaštvo, tržište umetnina, umetničke i zanatske profesije, televiziju i radio, film i video, marketing (advertajzing), dizajn, modu i video igre. Sve ove aktivnosti koriste kreativne veštine. One ostvaruju prihode tako što primenjuju znanja, a često zavise i od intelektualne svojine. Kreativne industrije se nalaze u središtu jednog dinamičnog i fleksibilnog sektora. U mnogim državama, CCI su rasle značajno brže nego ekonomija u celosti zbog čega su – kao motori održivog ekonomskog rasta i zapošljavanja –  postale atraktivne centrima moći koji kreiraju nove politike (policy makers).

Tokom 2015. godine, CISAC je promovisao globalnu studiju o kulturnim i kreativnim industrijama (CCI). Naslov te studije glasi Kulturna vremena – Cultural times i ona predstavlja prvu globalnu mapu kulturnih i kreativnih industrija. Pomenutu studiju je razvila firma Ernst & Young, a objavili su je CISAC I UNESCO u decembru 2015.

Kada smo definisali kreativne i industrije kulture, pred nama se otvara mnogo šira tematika vezana za načine njihovog funkcionisanja, pitanja kako se one dele po sektorima, u kojoj meri su zasnovane na intelektualnoj svojini i, što je iz naše perspektive još važnije, autorskom i srodnim pravima. Svim ovim temama ćemo se opširnije baviti u narednim tekstovima. Za početak, kako bismo naglasili značaj kreativnih industrija za same stvaraoce, autore, pomenućemo dva glavna načina putem kojih kreatori ostvaruju ekonomske kompenzacije za svoje stvaralaštvo:

• Tantijeme (Royalties) koje dolaze od različitih vidova komercijalne eksploatacije njihovih zaštićenih dela (autori pisane reči, muzike, filma, vizuelnih umetnosti – posredstvom izdavača, pablišera, zastupnika i sl.)
• Kao zaposleni ili pružaoci usluga koji dobijaju fiksni honorar od poslodavca ili fizičkih ili pravnih lica koja ih angažuju (dizajneri, kreatori video igara, zaposleni u advertajzingu i sl.)