16. april 2021.

Autorsko pravo u sferi izdavanja udžbenika – autor udžbenika

Povreda autorskog prava se, očigledno, smatra drastičnim kršenjem obaveze svakog izdavača, pa i izdavača udžbenika. Moglo bi se reći i: naročito izdavača udžbenika.

U jednom od prethodnih tekstova – u kojem smo se bavili obavezama koje izdavačima udžbenika propisuje Zakon o udžbenicima – samo smo se uzgredno dotakli teme autorskog prava. Naime, i pored toga što je oblast autorskog i srodnih prava prevashodno definisana posebnim zakonom (Zakonom o autorskom i srodnim pravima), Zakon o udžbenicima u članu 33. povredu autorskog prava navodi kao razlog za obustavu i prekid postupka odobravanja udžbenika ili povlačenje dozvole za već odobren udžbenik.

Povreda autorskog prava se, očigledno, smatra drastičnim kršenjem obaveze svakog izdavača, pa i izdavača udžbenika. Moglo bi se reći i: naročito izdavača udžbenika. Zašto je to tako? Svakako ne slučajno. Autori su pokretačka snaga kompletne kreativne industrije koja bez njih praktično ne bi opstala. Zakon ih kao takve prepoznaje i garantuje im njihova prava, kako imovinska, tako i moralna. Svaki izdavač je obavezan da, pre nego što iskoristi delo nekog autora, od njega (ili njegovog zastupnika) za to zatraži (i dobije) odobrenje. Autor, takođe, određuje i uslove korišćenja svog dela od strane izdavača.

 No, koga to sve zakon prepoznaje kao autora? Autorima se, između ostalih, smatraju: autori pisanih dela (knjiga, brošura, članaka, prevoda, kao i računarskih programa), autori govornih dela (predavanja, govora, beseda), autori dramskih, dramsko-muzičkih, koreografskih i pantomimskih dela, autori muzičkih dela (sa rečima i bez njin), autori filmskih dela (kinematografskih i televizijskih), autori dela likovne umetnosti (slika, crteža, skica, grafika, skulptura...), autori dela arhitekture, primenjenih umetnosti i industrijskog oblikovanja, autori kartografskih dela (kartografske i topografske karte), autori planova, skica, maketa i fotografija, autori u sferi pozorišne režije.

Za početak, više je nego očigledno da se u onom delu kreativne industrije koji se bavi izdavanjem udžbenika kao autor pre svih drugih pojavljuje autor udžbenika, tj. njegov sastavljač (u zakonskom smislu autor zbirke). Sastavljač, tj. autor udžbenika – u skladu sa od strane države propisanim normama i standardima kvaliteta udžbenika – osmišljava koncept udžbenika. Neretko se dešava da udžbenike sastavljaju grupe autora. To su po pravilu stručnjaci iz predmetne oblasti sa višegodišnjim iskustvom u oblasti obrazovanja i vrsni poznavaoci materije. Tako uspešni izdavači udžbenika za autore svojih udžbenika iz npr. srpskog jezika angažuju vrhunske jezičke stručnjake, univerzitetske predavače koji poznaju metodologiju pisanja udžbenika i materiju srpskog jezika. Za taj visokostručan, odgovoran i iznad svega kreativan posao (uvek treba da imamo na umu da su autori udžbenika ti koji – utičući na pre svega osnovce i srednjoškolce – svojim izborima i odlukama uobličavaju našu budućnost) autori treba da budu adekvatno nagrađeni.

U poslednje vreme u javnosti može da se čuje teza da je trošak izdavača na ime autorskih honorara za autora/sastavljača udžbenika ‘jednokratan’. Time se zapravo hoće reći da izdavač sklapa ugovor sa autorom udžbenika, ‘jednokratno’ ga isplati, a onda u nedogled eksploatiše njegovo delo i raspolaže njime. No, da li je, po zakonu (i u praksi) zaista tako? Autorsko pravo je specifična vrsta prava koja ima svoje posebnosti, a zakonodavac je napravio jasnu razliku između autorskog dela i raznih vrsta predmeta koje kolokvijalno možemo nazvati robom. U praksi koje se drže svi odgovorni izdavači (a koje bi trebalo da se pridržavaju svi izdavači) ugovor koji izdavač udžbenika potpisuje sa autorom udžbenika je striktno definisan u pogledu nekoliko osnovnih kriterijuma: trajanja, autorske naknade, broja i visine tiraža udžbenika, teritorije na kojoj izdavač stiče pravo da plasira dotični udžbenik, kao i vida udžbeničkog izdanja... To znači da autor izdavaču svoje delo ustupa na određen period, za određen tiraž ili tiraže i ugovorenu naknadu i vid izdanja (tradicionalni udžbenik u fizičkom izdanju i/ili elektronski udžbenik). To je inicijalni trošak izdavača po osnovu autorskog prava za autora udžbenika. Ako izdavač i po isteku perioda važenja ugovora i iscrpljenju ugovorenih tiraža želi da nastavi da štampa dotični udžbenik ili ga čini dostupnim u elektronskom obliku, on je obavezan da za to traži saglasnost autora i da sa njim sklopi novi ugovor (koji će opet biti opredeljen u smislu trajanja, tiraža, teritorije). Dakle, sasvim je neispravno pretpostaviti da je trošak na ime autorskog honorara za autora udžbenika jednokratan. Upravo suprotno, ako jedan udžbenik zaživi, ako se pokaže kao izuzetno kvalitetan i tražen, sasvim je logično da u plodovima njegovog finansijskog uspeha, pored izdavača, uživa i njegov autor. Tako se podstiče zdrava kompeticija i kreativnost ne samo među izdavačima, nego i među autorima. I ne samo da autor, ako je napisao uspešan udžbenik koji koriste generacije učenika ili studenata, treba da u plodovima svog autorskog rada uživa tokom celog života, već i njegovi naslednici – sve dok njegovo delo, posle višedecenijskog roka, ne postane javni domen – imaju pravo da uživaju u plodovima njegovog kreativnog rada.   

Ovim smo se ukratko dotakli obaveza izdavača udžbenika prema sastavljaču udžbenika kao autoru. Međutim, autor samog udžbenika je samo jedan u nizu autora sa kojima su izdavači udžbenika dužni da ugovorno i finansijski regulišu uslove korišćenja njihovih autorskih dela. O zastupljenosti tih drugih autora u udžbeničkim izdanjima, više u nekom od narednih tekstova.

 

Autor: Emina Peruničić

Ostali naslovi

Svi naslovi

Da li znate svoja prava i kako da ih ostvarite?

Stavljamo vam na raspolaganje svoje višedecenijsko iskustvo, kako u Srbiji, tako i u svetu.

Javite nam se!

ostvarisvojaprava@mascom.rs

Tel/Fax 011 30 89 205

Autori

Jovan Matić

Slobodan Loka Nesovic

Srđan Mitrić

Bojana Zimonjić Jelisavac - Mondo.rs

Emina Peruničić

Tatjana Bukvić