AUTORSKA PRAVA U DIGITALNOM OKRUŽENJU

Kompanija Mascom je sa velikim zadovoljstvom uzela učešće u ovogodišnjoj Webiz edukaciji, koja je održana u Subotici od 16. do 18. novembra, kroz predstavljanje naše grupe kompanija i predavanje pod nazivom Autorska prava u digitalnom okruženju.

Tri dana zanimljivih panela, predavanja, intervjua, diskusija i sučeljavanja mišljenja profesionalaca iz marketinga i ostalih oblasti bila su zamišljena da nas pripreme da hrabro stupimo u 2019. godinu i suočimo se sa svim izazovima koje nam ona donosi, pre svega u sferi digitalnog sveta.

Iz velikog broja zaista interesantnih predavanja i diskusija, izdvojićemo par, po nama, najkorisnijih:

Ivan Žagar i Andrea Parun, iz kompanije Jaffa, predstavili su studiju slučaja vezanu za sveobuhvatnu integrisanu kampanju za Munchmallow za koju su ideju dobili od jedinstvenog rituala otpakivanja proizvoda (jednostavnije rečeno – pravljenje kuglice od folije). Jedna velika ideja (Big Idea) bila je dovoljna da, u eri pažnje ‘zlatne ribice’, vrati ljude na analognu igricu sa dobro poznatim osećajem u prstima i da ih aktivno uključi u kampanju. Podsetimo, kampanja je počela tako što su bilbord potpuno obložili folijom koja asocira na pakovanje proizvoda.

Predavanje pod nazivom Šta ako sutra nestane Facebook? privuklo je pažnju svih prisutnih. Vladimir Zarić, direktor digitalnog sektora, agencije Publicis One je predstavio koje bi platforme bile atraktivne za oglašavanje u digitalnom svetu, u slučaju, apokaliptične (dodala bih, i ne mnogo verovatne) situacije da se ova društvena mreža ugasi. “Svima je dobro poznata priča o tome kako su izumrli dinosaurusi. Da li je vaša kompanija spremna za velike promene i koji je vaš plan ukoliko zaista nestane Facebook?”, kaže Zarić. Ako izuzmemo očigledna rešenja (koja se i sada naveliko koriste), Instagram, YouTube i slično, njegov savet je da ne srljamo na nove platforme, već da sačekamo razvoj situacije i vidimo koja nova opcija će se najbolje pokazati.

Direktorka Tin Drum Music, kompanije koja se, u okviru Mascom grupe, bavi administracijom i plasmanom autorskog i srodnih prava,  Tatjana Bukvić održala je predavanje o autorskim pravima u digitalnom okruženju, sa osvrtom na stanje u muzičkoj industriji Srbije.

Učešće delatnosti zasnovanih na autorskom pravu u bruto društvenom proizvodu (GDP) Srbije iznosi čak 4%, što je više od bankarskog sektora. Ovaj podatak pokazuje koji je potencijal delatnosti i kompanija koji se, na ovaj ili onaj način bave autorskim i srodnim pravima. Interesantno je da, dok Internet koristi tek nešto više od 60% stanovništva, prisutnost mobilnih telefona je 128%. Više od 80% korisnika interneta u Srbiji koristi YouTube, platformu koja je za muzičku industriju najinteresantnija, ali I najproblematičnija zbog tzv. value gap, odnosno drastične razlike u prihodima koje muzika generiše na toj platformi i onoga što se muzičkoj industriji vrati. Od ostalih digitalnih servisa (Digital service provider – DSP), u Srbiji je prisutan samo Deezer, što smanjuje mogućnost prihoda.

Jedan od osnovnih problema kada se govori o muzičkim autorskim pravima u digitalnom okruženju je neadekvatna naplata od strane kolektivnih organizacija. Sokoj ima ugovor sa YouTube-om od 2015. godine, ali je naplata autorskih prava na nivou statističke greške, dok od Deezer-a još nije naplaćeno ništa, iako je u Srbiji prisutan od 2012. godine. Dodatni problem je slaba edukovanost korisnika koji imaju stav da im muzička dela pripadaju i da ih mogu adaptirati bez prethodne dozvole autora. Najčešći primeri su u svetu marketinga kada se za reklamiranje proizvoda ili usluga koristi  muzika za koju nije prethodno dobijena dozvola i ne postoji svest o tome da je za svaku vrstu korišćenja muzičkih dela neophodna saglasnost autora.  Sa druge strane autori i nosioci prava su veoma nezadovoljni svojim prihodima, jer su svesni broja pregleda na platformama koji su jasno vidljivi i dostupni. Sama činjenica da na YouTube servisu postoji 1,9 milijardi mesečnih korisnika, od toga vise od 30 miliona aktivnih dnevnih korisnika je više nego poražavajuća, za autore koji realno od tih pregleda nemaju skoro ništa.

Kao kompanija koja se u Srbiji najozbiljnije bavi autorskim i srodnim pravima, pokušavamo da se svakodnevno borimo svim legitimnim sredstvima protiv ovakvih zloupotreba, u cilju obezbedjivanja prihoda autorima i nosiocima prava koji je adekvatan stopi korišćenja njihovih dela. Nažalost, najveći kršioci prava na Internetu su velike medijske kuće, pa čak i javni servis, koji bi trebalo da imaju u vidu šta je dozvoljeno, a šta nije. Kao primer uzimamo njih jer postavljaju cele emisije koje sadrže tuđa autorska dela i predmete srodnog prava na svoje YouTube kanale i monetizuju ih, bez prethodne saglasnosti autora. Nekoliko sudskih procesa je u toku ovim povodom. Takođe, uzećemo za primer i Frikom koji je letos imao bilborde i Facebook kampanju sa prerađenim delovima tekstova popularnih pesama, opet bez prethodne dozvole. Ovakav stav da su autorska dela maltene javno dobro kojim se moze poslužiti ko kako hoće, dovode do toga da kampanje trpe dodatne nepredviđene troškove obeštećenja autorima i sudskih troškova. Svesni smo da je edukacija ovakvih korisnika dugotrajan proces, ali je jedino moguće rešenje za ovu problematiku.

Osvrnuli smo se i na najčešće zablude koje korisnici interneta imaju. Često imamo tendenciju da poverujemo svemu što piše na internetu, što je zapravo daleko od istine. Pravi primer je slučaj jedne domaće platforme za on-line gledanje filmova i serija, koja se veoma glasno reklamirala kao ‘prva legalna platforma za gledanje domaćih filmova i serija’, a već na startu se pokazalo da su ceo jedan katalog kultnih domaćih filmova nelegalno stavili u promet. Još jedna česta zabluda je da sadržaj koji kreiraju korisnici (User Generated Content – UGS) ne podleže autorsko-pravnoj zaštiti. Takođe, sadržaji koje kreiraju influenseri na raznim digitalnim platformama JESU reklama i takođe podležu licenciranju, čega većina korisnika i samih influensera nije svesna.

Dalje, izdavač CD izdanja (kasete, ploče), nije automatski i nosilac svih prava. U najvećem broju slučajeva, on je samo to – izdavač, neko ko je dobio prava da muziku stavi na nosač, umnoži ga u određenom broju primeraka i iste stavi u promet. Sva ostala prava, pre svega na digitalnu distribuciju i monetizaciju, ostaju kod originalnih nosilaca prava (autora, izvođača, proizvođača fonograma) i moraju biti predmet posebnih ugovora.

Kroz izlaganje je prezentovan način na koji različiti korisnici muzičkih dela mogu legalno da koriste muziku u svom poslovanju, u sklopu sopstvenih audio i audiovizuelnih projekata. Paralele i razlike između realnog i željenog stanja u branši ilustrovane su nizom konkretnih primera trenutnog stanja stvari u pogledu autorskih prava u našem društvu, primerima iz sudske prakse, analizom svetskih tendencija i pravaca razvoja.