Nasleđivanje u domenu autorskih prava

Protokol Evropske konvencije o ljuskim pravima kaže da svako fizičko i pravno lice ima pravo da neometano uživa u svojoj imovini. Veliki broj suverenih država je imovinsko pravo uvelo u svoje Ustave. Srbija se po tome ne razlikuje od većine država u svetu. Načelno, kada je u pitanju imovinsko pravo, stvari su prilično jasno definisane.  

Pravni okvir je, takođe, jasan. Nasleđivanje se definiše kao prelazak imovine umrlog lica na druga lica. Preminulo lice čija imovina prelazi na druga lica naziva se ostavilac, a naslednici su lica na koja, u trenutku smrti ostavioca, prelazi ostaviočeva imovina. Imovina koja na ovaj način prelazi sa ostavioca na naslednike naziva se zaostavštinom. Zakon u Srbiji kao naslednike prepoznaje sledeća lica: ostaviočevi potomci, usvojenici i njihovi potomci, supružnik, roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, dede i babe i njihovi potomci, i ostali preci.

Autorsko pravo je pravo koje uživaju stvaraoci, autori (književnih, muzičkih, filmskih i drugih) autorskih dela. Ono ima svoj imovinski i moralni aspekat. Autorsko pravo autoru daje isključivo pravo da koristi i drugima odobrava (ili ne odobrava) korišćenje svoga dela. U zakonskim okvirima, ova materija je prilično jasno definisana, ali je opšta javnost sa njom slabije upoznata. Jedan od razloga jeste i to što autori (i uživaoci autorskog prava) čine relativno mali segment populacije. Ipak, to nije i ne sme da bude razlog da autorima bude uskraćen bilo koji segment njihovih prava!

Imovinski aspekat autorskog prava traje za života autora i sedamdeset godina nakon njegove smrti. Moralna prava autora traju i po isteku tog perioda. Posle smrti autora, pravo sleđenja prelazi na njegove naslednike. Autor se ne može odreći prava sleđenja niti može njime raspolagati. Naslednici autora u periodu od sedamdeset godina po smrti uživaju sva prava koja je imao i autor, pre svega isključivo pravo da odlučuju da li će dopustiti da druga fizička ili pravna lica koriste (nasleđeno) autorsko delo. Naslednici, takođe, imaju pravo da određuju visinu naknade i ostale uslove pod kojima dozvoljavaju korišćenje dela. Naslednici autora mogu da vrše ovlašćenja koja se tiču moralnih prava autora (osim prava objavljivanja neobjavljenog dela za koje je autor to zabranio i prava na izmenu dela). Zaštitu moralnih prava autora koja se tiču paterniteta, integriteta dela i zabrane nedostojnog iskorišćavanja, pored naslednika, mogu da vrše i udruženja autora i institucije iz oblasti kulture, nauke i umetnosti. Za razliku od imovinskih, moralna prava ne mogu se prenositi ugovorom. Naslednici, kao i sam autor, mogu ustupati pojedina ili sva imovinska prava drugim licima. Bilo da je u pitanju sam autor, ili njegov naslednik, ustupanje imovinskih prava može biti isključivo ili neisključivo. U slučaju isključivog ustupanja imovinskih prava, jedino je sticalac prava ovlašćen da na način propisan ugovorom iskorišćava autorsko delo, kao i da uz posebnu dozvolu autora, odnosno njegovog pravnog sledbenika, ustupa drugima to pravo. Ustupanje imovinskih prava može biti predmetno, prostorno i vremenski ograničeno. U slučaju predmetnog ograničenja, sticalac prava je ovlašćen da vrši jednu ili više određenih radnji iskorišćavanja autorskog dela. U slučaju prostornog ograničenja sticalac prava je ovlašćen da iskorišćava autorsko delo na određenoj teritoriji koja je uža od one na kojoj autorsko pravo postoji. U slučaju vremenskog ograničenja sticalac prava je ovlašćen da iskorišćava autorsko delo u određenom vremenskom periodu koji je kraći od trajanja autorskog prava za to delo.

Kod nas, u praksi, autori i njihovi naslednici često nisu do kraja upoznati sa svojim pravima, kao ni sa mehanizmima uspostavljanja kontrole nad ovlašćenim i neovlašćenim korisnicima svojih dela. Jednom objavljeno, autorsko delo postaje ‘laka meta’ za razne vrste zloupotrebe. Pisana dela se objavljuju neovlašćeno (bez znanja i odobrenja autora ili naslednika), bez autorske naknade, ili u tiražima daleko većim od dogovorenih. Zloupotreba u vidu elektronske piraterije prisutna je u vidu velikog broja sajtova koji cela ili delove autorskih dela koriste da bi privukli publiku ili ih direktno komercijalno eksploatišu... Oglašivači (samostalno ili posredstvom reklamnih agencija) u reklamama za svoje proizvode neretko neovlašćeno koriste čuvene citate poznatih autora. Menjanje i adaptiranje takvih tekstova dodatni je prekršaj autorskih prava. Muzička dela se često emituju bez pravilne prijave nadležnim organizacijama za kolektivnu zaštitu, čime autor biva oštećen za naknadu. Muzička dela se, takođe, često neovlašćeno objavljuju na nosačima zvuka, a piratizacija muzičkih dela u digitalnoj sferi zadire duboko u zonu kriminala. Kao pojedinac, autor (ili njegov naslednik) je po definiciji u inferiornoj poziciji jer za svoja prava treba da se bori sa izdavačima, medijima, kompanijama, organizacijama sumnjivog pravnog statusa – ukratko sa jačima od sebe. Zato se u svetu, a i kod nas, posredovanjem između autora i njihovih naslednika i korisnika autorskih dela sve više bave eksperti. Uloga profesionalnog zastupnika jeste da autoru ili njegovom nasledniku omogući kontrolu nad eksploatacijom i prihodima od autorskog dela/opusa. On administrira autorski katalog, sistematično prati tržište i potencijalne korisnike dela, aktivno radi na plasmanu kataloga, prati eksploataciju i vrši nadzor naplate i raspodele sredstava ostvarenih po osnovu korišćenja autorskog dela (bilo direktno, bilo posredstvom kolektivnih organizacija), po potrebi izriče opomene ili čak pokreće sudske postupke protiv lica koja neovlašćeno koriste delo.

Dakle, da bi ostvario svoja zakonom zagarantovana prava, autoru ili nasledniku je u realnosti potreban profesionalni partner naoružan širokom lepezom specijalizovanih znanja i mehanizama praćenja, kontrole i naplate korišćenja autorskog dela i prihoda ostvarenih po tom osnovu.