Kraj monopola u kolektivnom ostvarivanju prava?

U proceduri pristupnih pregovora sa Evropskom unijom 20. juna 2017. godine je, između ostalih, otvoreno i Poglavlje 7, koje se odnosi na prava intelektualne svojine. Da bismo ovo poglavlje uspešno zatvorili, neophodno je da uskladimo zakone sa evropskim, ali i da osiguramo primenu nekoliko (obavezujućih i neobavezujućih) direktiva EU koje tretiraju osetljivu oblast intelektualne svojine i autorskih prava.

Međutim, situacija nije baš sjajna ni u samim državama članicama – zakonodavstvo EU je prilično liberalno, direktive su često neobavezujuće i samim članicama je prepušteno da ustanove stepen rigidnosti u primeni. Iako problema ima i u državama koje imaju dugu tradiciju vladavine prava i liberalnog zakonodavstva, poseban izazov predstavlja usklađivanje propisa i implementacija direktiva EU u članicama koje su u Evropsku uniju ušle nakon više decenija provedenih u komunizmu/socijalizmu i krajnje represivnim režimima. Ovde se radi o zemljama tzv. Istočnog bloka, u kojima se pravna i zakonodavna tradicija (bar u drugoj polovini 20. veka) zasnivala na čvrstim zakonima i njihovom doslovnom poštovanju. Iako problema verovatno ima i u drugim oblastima, za nas su posebno značajne poteškoće u sprovođenju onih direktiva EU koje se tiču intelektualne svojine, autorskih prava i, posebno, kolektivne zaštite autorskog i srodnih prava.

Međunarodno udruženje muzičkih izdavača (International confederation of Music Publishers – ICMP), čiji smo dugogodišnji član, bavi se praćenjem implementacije zakona i direktiva EU iz oblasti koje najviše pogađaju našu industriju, kao i lobiranjem, unutar samih institucija EU i država članica. U decembru 2017, prepoznavši probleme u implementaciji, Evropska komisija (EC) je objavila Komunikacijski vodič (Communication Guidance) o određenim aspektima Direktive 2004/48/EC koja tretira Sprovođenje zaštite prava intelektualne svojine (Directive 2004/48/EC on the Enforcement of Intellectual Property Rights IPRED).

EC u ovom vodiču nudi neobavezujuće smernice nadležnim sudovima, pravnim zastupnicima i nosiocima prava iznoseći sopstveni stav po pitanjima koja se u različitim državama članicama tumače i primenjuju na različite načine.

S obzirom na to da su različita tumačenja ključnih odredbi ove direktive od strane država članica rezultirale lošom primenom zaštite intelektualne svojine u čitavoj EU, ICMP poziva na potpunu harmonizaciju IPRED-a. Pomenuti Vodič nudi razjašnjenja za one slučajeve kada se u pojedinačnim državama članicama razlikuju tumačenja odredaba IPRED-a, kako na osnovu sudske prakse Suda pravde EU, tako i na osnovu "najboljih praksi". Na primer:

• Uputstvo jasno stavlja do znanja da mogućnost izdavanja sudske zabrane na online platformi na osnovu IPRED-a ne podrazumeva odgovornosti posrednika za kršenje prava (kao što je navedeno u Direktivi o elektronskoj trgovini). Objašnjava se, takođe, da na osnovu  takvih naloga protiv posrednika, nacionalni sudovi mogu izdati sudske odredbe koje nameću određene obaveze nadzora.

• Neke od mera u IPRED-u primenjuju se samo na povrede u ‘’komercijalnoj skali’’. Uputstvo objašnjava koncept "komercijalne skale" koji treba tumačiti uzimajući u obzir kvalitativne elemente, (kao što je komercijalna prednost kršenja) i kvantitativne elemente (kao što je broj/obim kršenja).

• Uputstvo pojašnjava da strana koja traži naknadu štete koja se računa kao paušalni iznos, pored naknade za materijalnu štetu, može da traži i naknadu za moralnu štetu.

• Uputstvo ohrabruje upotrebu novih pravnih lekova kao što su zaštitni podnesak (oštećeni obaveštava sud o kršenju pre formalnog utuženja) i dinamične zabrane (npr. protiv ponovljenih kršioca).

Ostaje da se vidi koji će uticaj ovaj Vodič imati na države članice i da li će ovo obaveštenje pomoći da se dostigne neophodna harmonizacija implementacije prava intelektualne svojine širom EU, posebno u pogledu naknade štete i sudskih naloga.

ICMP je obavestio Evropsku komisiju da je zabrinut zbog ovog blagog pristupa, a rezultat toga je da je dobio uveravanje da će EC početi da radi sa pojedinačnim državama članicama u cilju potpune implementacije IPRED-a.

Druga, sa našeg stanovišta verovatno značajnija, ‘sporna’ direktiva je Direktiva 2014/26/EU o kolektivnom ostvarivanju autorskog i srodnih prava, te izdavanju multiteritorijalnih licenci za prava za internetsko korišćenje muzičkih dela na unutrašnjem tržištu, doneta 26.02.2014. (DIRECTIVE 2014/26/EU on collective management of copyright and related rights and multi-territorial licensing of rights in musical works for online use in the internal market). Ova direktiva je stupila na snagu 10.04.2016. u svim državama članicama, a od 18.05.2018. postaje obavezujuća kako za članice, tako i za države u statusu kandidata, dok je rok za dostavljanje izveštaja o sprovođenju direktive 10.04.2021.

Srbija nije mnogo uradila na sprovođenju ove Direktive. Izmene i dopune Zakona o autorskom i srodnim pravima su već neko vreme ‘na stolu’, ali još uvek nisu ušle u skupštinsku proceduru. Ukoliko tekst izmena i dopuna ZASP-a bude izglasan u trenutnom obliku, postoji realna šansa da se i kod nas javi problem nedovoljno preciznih tumačenja odredbi Direktive, što će se pre svega odraziti na kontrolu rada organizacija za kolektivno ostvarivanje prava (a ozbiljna i stroga kontrola je u našem slučaju neophodna) i na liberalizaciju oblasti kolektivnog ostvarivanja prava, počevši od korišćenja muzičkih dela na internetu, koje je sve češće i sve obimnije, kako kod nas, tako i u svetu.

Navešću ovde samo jedan primer problematike koja nastaje primenom Direktive 2014/26/EU i to u Hrvatskoj koja nam je bliska, kako geografski, tako i po stanju u oblasti zaštite autorskih prava. Naime, privatna firma je, nudeći muziku autora koji su zaštitu svojih prava za javno saopštavanje izuzeli iz svojih matičnih društava, sklopila ugovore sa velikim brojem trgovinskih lanaca o direktnom licenciranju muzike za ovaj vid korišćenja (javno saopštavanje). Naravno, hrvatskom autorskom društvu se ni najmanje ne dopada da gubi monopol u prikupljanju naknada za javno saopštavanje, te pritisak vrši na same korisnike uz pretnje sudskim procesima. Sa interesovanjem očekujemo rasplet ove situacije kod komšija: da li će HDS ZAMP braniti svoj monopol, koji je neprirodan i nametnut Zakonom iako je (bar do sada) bio neophodan ili će prihvatiti nove tržišne uslove i dozvoliti autorima da zaštitu svojih prava povere organizacijama ili kompanijama koje im garantuju najbolje rezultate i najmanje troškova? Svakako. Možemo očekivati da će se dešavanja u Hrvatskoj (i drugim EU članicama) preneti i kod nas, sa svim problemima i izazovima koje nose.

Ceo članak na ovu temu pročitajte ovde.